وَحَدَّثَنَا أَبُو الرَّبِيعِ الزَّهْرَانِيُّ، حَدَّثَنَا حَمَّادٌ، حَدَّثَنَا أَيُّوبُ، عَنْ نَافِعٍ، أَنَّ ابْنَ عُمَرَ، كَانَ لاَ يَقْدَمُ مَكَّةَ إِلاَّ بَاتَ بِذِي طَوًى حَتَّى يُصْبِحَ وَيَغْتَسِلَ ثُمَّ يَدْخُلُ مَكَّةَ نَهَارًا وَيَذْكُرُ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم أَنَّهُ فَعَلَهُ .
Ва бизга Абур-Робиъ аз-Заҳроний ривоят қилди, бизга Ҳаммод ривоят қилди, бизга Айюб Нофидан ривоят қилдики, Ибн Умар Маккага, фақат Зи Тавода тунаб, тонг отгунича (туриб), ғусл қилиб, сўнг кундузи Маккага кирмасдан, (бошқа тарзда) келмасди; ва у буни Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) қилганини зикр қиларди.