وَحَدَّثَنَا أَبُو بَكْرِ بْنُ أَبِي شَيْبَةَ، حَدَّثَنَا أَبُو الأَحْوَصِ، عَنْ حُصَيْنٍ، عَنْ كَثِيرِ بْنِ مُدْرِكٍ، عَنْ عَبْدِ الرَّحْمَنِ بْنِ يَزِيدَ، قَالَ قَالَ عَبْدُ اللَّهِ وَنَحْنُ بِجَمْعٍ سَمِعْتُ الَّذِي أُنْزِلَتْ عَلَيْهِ سُورَةُ الْبَقَرَةِ يَقُولُ فِي هَذَا الْمَقَامِ " لَبَّيْكَ اللَّهُمَّ لَبَّيْكَ " .
Ва бизга Абу Бакр ибн Абу Шайба ривоят қилди, бизга Абул-Аҳвас Ҳусайндан, у Касир ибн Мудрикдан, у Абдурраҳмон ибн Язиддан ривоят қилди, у деди: Абдуллаҳ (ибн Масъуд) биз Жамъда бўлганимизда деди: Мен ўзига Бақара сураси нозил қилинган зотни (Набийни) шу мақомда: «Лаббайка Аллаҳумма лаббайк» деяётганини эшитдим.