حَدَّثَنِي أَبُو الطَّاهِرِ، أَخْبَرَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ وَهْبٍ، عَنْ مَخْرَمَةَ، ح وَحَدَّثَنِي هَارُونُ، بْنُ سَعِيدٍ الأَيْلِيُّ حَدَّثَنَا ابْنُ وَهْبٍ، أَخْبَرَنِي مَخْرَمَةُ بْنُ بُكَيْرٍ، عَنْ أَبِيهِ، قَالَ سَمِعْتُ نَافِعًا، مَوْلَى ابْنِ عُمَرَ يَقُولُ سَمِعْتُ عَبْدَ اللَّهِ بْنَ أَبِي بَكْرِ بْنِ أَبِي قُحَافَةَ، يُحَدِّثُ عَبْدَ اللَّهِ بْنَ عُمَرَ عَنْ عَائِشَةَ، زَوْجِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم أَنَّهَا قَالَتْ سَمِعْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَقُولُ " لَوْلاَ أَنَّ قَوْمَكِ حَدِيثُو عَهْدٍ بِجَاهِلِيَّةٍ - أَوْ قَالَ بِكُفْرٍ - لأَنْفَقْتُ كَنْزَ الْكَعْبَةِ فِي سَبِيلِ اللَّهِ وَلَجَعَلْتُ بَابَهَا بِالأَرْضِ وَلأَدْخَلْتُ فِيهَا مِنَ الْحِجْرِ " .
Менга Абут-Тоҳир ривоят қилди, бизга Абдуллаҳ ибн Ваҳб Махрамадан хабар берди; (ҳ) ва менга Ҳорун ибн Саид ал-Айлий ривоят қилди, бизга Ибн Ваҳб ривоят қилди, менга Махрама ибн Букайр отасидан хабар берди, у деди: Мен Ибн Умарнинг озоди (мавлоси) Нофини шундай деяётганини эшитдим: Мен Абдуллаҳ ибн Абу Бакр ибн Абу Қуҳофани Абдуллаҳ ибн Умарга Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг завжаси Оишадан ривоят қилаётганини эшитдим, у (Оиша) деди: Мен Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)ни шундай деяётганини эшитдим: «Агар қавминг жоҳилиятга яқин — ёки: куфрга яқин — бўлмаганида, мен Каъба хазинасини Аллаҳ йўлида инфоқ қилган, эшигини ер (сатҳи)га қилган ва унга Ҳижрдан (бир қисмини) киритган бўлардим».