حَدَّثَنَا أَبُو بَكْرِ بْنُ أَبِي شَيْبَةَ، وَابْنُ، نُمَيْرٍ وَزُهَيْرُ بْنُ حَرْبٍ جَمِيعًا عَنِ ابْنِ عُيَيْنَةَ، - قَالَ زُهَيْرٌ حَدَّثَنَا سُفْيَانُ بْنُ عُيَيْنَةَ، - عَنِ الزُّهْرِيِّ، عَنِ الْحَسَنِ، وَعَبْدِ اللَّهِ، ابْنَىْ مُحَمَّدِ بْنِ عَلِيٍّ عَنْ أَبِيهِمَا، عَنْ عَلِيٍّ، أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم نَهَى عَنْ نِكَاحِ الْمُتْعَةِ يَوْمَ خَيْبَرَ وَعَنْ لُحُومِ الْحُمُرِ الأَهْلِيَّةِ .
бизга Абу Бакр ибн Абу Шайба, Ибн Нумайр ва Зуҳайр ибн Ҳарб ҳаммаси Ибн Уяйнадан ривоят қилди — Зуҳайр: бизга Суфён ибн Уяйна ривоят қилди, деди — у аз-Зуҳрийдан, у Муҳаммад ибн Алининг икки ўғли ал-Ҳасан ва Абдуллаҳдан, у иккаласи отасидан, у Алидан ривоят қилдики, Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) Хайбар куни мутъа никоҳидан ва хонаки эшакларнинг гўштидан қайтарди.