حَدَّثَنِي أَبُو الطَّاهِرِ، وَحَرْمَلَةُ بْنُ يَحْيَى، - وَاللَّفْظُ لِحَرْمَلَةَ - قَالَ أَبُو الطَّاهِرِ حَدَّثَنَا وَقَالَ، حَرْمَلَةُ أَخْبَرَنَا ابْنُ وَهْبٍ، أَخْبَرَنِي يُونُسُ، عَنِ ابْنِ شِهَابٍ، حَدَّثَنِي عُرْوَةُ بْنُ الزُّبَيْرِ، أَنَّ عَائِشَةَ، زَوْجَ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم أَخْبَرَتْهُ أَنَّ رِفَاعَةَ الْقُرَظِيَّ طَلَّقَ امْرَأَتَهُ فَبَتَّ طَلاَقَهَا فَتَزَوَّجَتْ بَعْدَهُ عَبْدَ الرَّحْمَنِ بْنَ الزَّبِيرِ فَجَاءَتِ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم فَقَالَتْ يَا رَسُولَ اللَّهِ إِنَّهَا كَانَتْ تَحْتَ رِفَاعَةَ فَطَلَّقَهَا آخِرَ ثَلاَثِ تَطْلِيقَاتٍ فَتَزَوَّجْتُ بَعْدَهُ عَبْدَ الرَّحْمَنِ بْنَ الزَّبِيرِ وَإِنَّهُ وَاللَّهِ مَا مَعَهُ إِلاَّ مِثْلُ الْهُدْبَةِ وَأَخَذَتْ بِهُدْبَةٍ مِنْ جِلْبَابِهَا . قَالَ فَتَبَسَّمَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم ضَاحِكًا فَقَالَ " لَعَلَّكِ تُرِيدِينَ أَنْ تَرْجِعِي إِلَى رِفَاعَةَ لاَ حَتَّى يَذُوقَ عُسَيْلَتَكِ وَتَذُوقِي عُسَيْلَتَهُ " . وَأَبُو بَكْرٍ الصِّدِّيقُ جَالِسٌ عِنْدَ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم وَخَالِدُ بْنُ سَعِيدِ بْنِ الْعَاصِ جَالِسٌ بِبَابِ الْحُجْرَةِ لَمْ يُؤْذَنْ لَهُ قَالَ فَطَفِقَ خَالِدٌ يُنَادِي أَبَا بَكْرٍ أَلاَ تَزْجُرُ هَذِهِ عَمَّا تَجْهَرُ بِهِ عِنْدَ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم
Менга Абут-Тоҳир ва Ҳармала ибн Яҳё — лафз Ҳармаланики — ривоят қилди — Абут-Тоҳир: ривоят қилди, деди, Ҳармала: бизга Ибн Ваҳб хабар берди, деди — менга Юнус Ибн Шиҳобдан хабар берди, менга Урва ибн аз-Зубайр ривоят қилдики, Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг завжаси Оиша унга хабар бердики, Рифоа ал-Қуразий ўз аёлини талоқ қилди ва талоқини қатъий қилди; у (аёл) ундан кейин Абдурраҳмон ибн аз-Забирга турмушга чиқди. Сўнг у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг олдига келиб: «Ё Расулуллаҳ, у Рифоанинг (никоҳи)да эди, у уни уч талоқнинг охиргиси билан талоқ қилди. Сўнг мен ундан кейин Абдурраҳмон ибн аз-Забирга турмушга чиқдим; Аллаҳга қасамки, уникида фақат попукдек (нарсадан) бошқаси йўқ» деди ва жилбобининг попугидан ушлади. (Ровий) деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) кулиб табассум қилди ва: «Шояд сен Рифоага қайтмоқчидирсан? Йўқ — токи у сенинг асалингни тотиб, сен унинг асалини тотмагунча (қайта ўта олмайсан)» деди. Абу Бакр ас-Сиддиқ Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг олдида ўтирган, Холид ибн Саид ибн ал-Ос эса ҳужра эшигида — унга изн берилмаган ҳолда — ўтирган эди. (Ровий) деди: Холид Абу Бакрга: «Бу (аёл) Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг олдида ошкора айтаётган нарсадан уни қайтармайсанми?» деб чақира бошлади.