وَحَدَّثَنِي أَبُو غَسَّانَ الْمِسْمَعِيُّ، حَدَّثَنَا مُعَاذٌ، ح وَحَدَّثَنَا ابْنُ الْمُثَنَّى، وَابْنُ، بَشَّارٍ قَالاَ حَدَّثَنَا مُعَاذُ بْنُ هِشَامٍ، حَدَّثَنِي أَبِي، عَنْ قَتَادَةَ، عَنْ صَالِحِ بْنِ أَبِي مَرْيَمَ أَبِي الْخَلِيلِ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ الْحَارِثِ، عَنْ أُمِّ الْفَضْلِ، أَنَّ رَجُلاً، مِنْ بَنِي عَامِرِ بْنِ صَعْصَعَةَ قَالَ يَا نَبِيَّ اللَّهِ هَلْ تُحَرِّمُ الرَّضْعَةُ الْوَاحِدَةُ قَالَ " لاَ " .
Ва менга Абу Ғассон ал-Мисмаъий ривоят қилди, бизга Муоз ривоят қилди; (ҳ) ва бизга Ибн ал-Мусанно ва Ибн Башшор ривоят қилиб, иккаласи: бизга Муоз ибн Ҳишом ривоят қилди, менга отам Қатодадан, у Солиҳ ибн Абу Марям Абул-Халидан, у Абдуллаҳ ибн ал-Ҳорисдан, у Уммул-Фазлдан ривоят қилди, дедилар — Бану Омир ибн Саъсаъадан бир киши: «Ё Набияллаҳ, бир марта эмизиш ҳаром қиладими?» деди. У: «Йўқ» деди.