حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ أَبِي بَكْرٍ، حَدَّثَنَا فُضَيْلُ بْنُ سُلَيْمَانَ، عَنْ أَبِي حَازِمٍ، عَنْ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ أَبِي قَتَادَةَ، عَنْ أَبِيهِ، أَنَّهُ خَرَجَ مَعَ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم فَتَخَلَّفَ أَبُو قَتَادَةَ مَعَ بَعْضِ أَصْحَابِهِ وَهُمْ مُحْرِمُونَ وَهْوَ غَيْرُ مُحْرِمٍ، فَرَأَوْا حِمَارًا وَحْشِيًّا قَبْلَ أَنْ يَرَاهُ، فَلَمَّا رَأَوْهُ تَرَكُوهُ حَتَّى رَآهُ أَبُو قَتَادَةَ، فَرَكِبَ فَرَسًا لَهُ يُقَالُ لَهُ الْجَرَادَةُ، فَسَأَلَهُمْ أَنْ يُنَاوِلُوهُ سَوْطَهُ فَأَبَوْا، فَتَنَاوَلَهُ فَحَمَلَ فَعَقَرَهُ، ثُمَّ أَكَلَ فَأَكَلُوا، فَنَدِمُوا فَلَمَّا أَدْرَكُوهُ قَالَ " هَلْ مَعَكُمْ مِنْهُ شَىْءٌ ". قَالَ مَعَنَا رِجْلُهُ، فَأَخَذَهَا النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم فَأَكَلَهَا.
Муҳаммад ибн Абу Бакр бизга айтди, Фузайл ибн Сулаймон бизга айтди, Абу Ҳозимдан, Абдуллаҳ ибн Абу Қатодадан, отасидан: У Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам билан (сафарга) чиқди, Абу Қатода баъзи саҳобалар билан ортда қолди, улар иҳромда эдилар, у эса иҳромда эмас эди. Улар бир ёввойи эшакни (Абу Қатода) кўришидан олдин кўрдилар, лекин кўрганларида (иҳромда бўлгани учун) уни қолдирдилар, токи Абу Қатода уни кўрди. У Жарада деб аталувчи отига минди ва улардан қамчисини беришларини сўради, улар рад қилдилар. Шунда ўзи (қамчини) олди, ҳужум қилиб уни найза билан уриб йиқитди, сўнг еди, улар ҳам едилар. Кейин улар (иҳромдалигини эслаб) пушаймон бўлдилар. Унга (Набийга) етганларида у деди: «Сизларда ундан бирор нарса борми?». У: «Бизда унинг оёғи бор», деди. Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам уни олиб еди.