حَدَّثَنَا ابْنُ أَبِي عُمَرَ، حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، عَنْ عَامِرِ بْنِ سَعْدٍ، عَنْ أَبِيهِ، قَالَ قَسَمَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَسْمًا فَقُلْتُ يَا رَسُولَ اللَّهِ أَعْطِ فُلاَنًا فَإِنَّهُ مُؤْمِنٌ . فَقَالَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم " أَوْ مُسْلِمٌ " أَقُولُهَا ثَلاَثًا . وَيُرَدِّدُهَا عَلَىَّ ثَلاَثًا " أَوْ مُسْلِمٌ " ثُمَّ قَالَ " إِنِّي لأُعْطِي الرَّجُلَ وَغَيْرُهُ أَحَبُّ إِلَىَّ مِنْهُ مَخَافَةَ أَنْ يَكُبَّهُ اللَّهُ فِي النَّارِ " .
Саъд (ибн Абу Ваққос) отасидан айтди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) бир тақсим қилди. Мен: "Эй Расулуллаҳ, фалон (киши)га бер, чунки у мўмин" дедим. Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам): "Ёки мусулмон (де)" деди. Мен буни уч марта айтдим, у менга уч марта: "Ёки мусулмон" деб қайтарди. Кейин: "Албатта мен бир кишига бераман, ҳолбуки ундан бошқаси менга севимлироқ — уни Аллаҳ дўзахга юзтубан ташлаб юборишидан қўрқиб" деди.