حَدَّثَنَا عَبْدُ الْعَزِيزِ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ، حَدَّثَنَا إِبْرَاهِيمُ بْنُ سَعْدٍ، عَنْ صَالِحٍ، عَنِ ابْنِ شِهَابٍ، قَالَ أَخْبَرَنِي عُرْوَةُ بْنُ الزُّبَيْرِ، أَنَّ زَيْنَبَ ابْنَةَ أَبِي سَلَمَةَ، أَخْبَرَتْهُ أَنَّ أُمَّ سَلَمَةَ زَوْجَ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم أَخْبَرَتْهَا عَنْ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم أَنَّهُ سَمِعَ خُصُومَةً بِبَابِ حُجْرَتِهِ فَخَرَجَ إِلَيْهِمْ فَقَالَ " إِنَّمَا أَنَا بَشَرٌ، وَإِنَّهُ يَأْتِينِي الْخَصْمُ، فَلَعَلَّ بَعْضَكُمْ أَنْ يَكُونَ أَبْلَغَ مِنْ بَعْضٍ، فَأَحْسِبُ أَنَّهُ صَادِقٌ فَأَقْضِي لَهُ بِذَلِكَ، فَمَنْ قَضَيْتُ لَهُ بِحَقِّ مُسْلِمٍ، فَإِنَّمَا هِيَ قِطْعَةٌ مِنَ النَّارِ، فَلْيَأْخُذْهَا أَوْ لِيَتْرُكْهَا ".
Умму Салама — Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг завжаси — Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан (ривоят қилди): У ўз ҳужраси эшиги олдида бир жанжал (даъво) эшитди ва уларнинг олдига чиқиб: "Албатта мен бир инсонман. Менга даъвогар келади, эҳтимол бирингиз бошқасидан кўра (сўзга) устароқ (равонроқ) бўлар, мен уни ростгўй деб ўйлаб, шунга биноан унга ҳукм қиларман. Кимга бир мусулмоннинг ҳақини ҳукм қилиб берсам — у фақат дўзахдан бир бўлакдир; (хоҳласа) уни олсин ёки ташласин" деди.