وَحَدَّثَنَا أَبُو بَكْرِ بْنُ أَبِي شَيْبَةَ، وَعَلِيُّ بْنُ حُجْرٍ، قَالاَ حَدَّثَنَا إِسْمَاعِيلُ، - وَهُوَ ابْنُ عُلَيَّةَ - عَنْ أَيُّوبَ، عَنْ أَبِي الزُّبَيْرِ، عَنْ جَابِرٍ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم . بِمِثْلِهِ غَيْرَ أَنَّهُ لاَ يَذْكُرُ بَيْعُ السِّنِينَ هِيَ الْمُعَاوَمَةُ .
Ва бизга Абу Бакр ибн Абу Шайба ва Али ибн Ҳужр ривоят қилиб: бизга Исмоил — у ибн Улайя — Айюбдан, у Абу аз-Зубайрдан, у Жобирдан, у Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам)дан ривоят қилди, дедилар — унга ўхшаш; фақат у «йиллар савдоси — бу муъавамадир» (деган қисм)ни зикр қилмади.