وَحَدَّثَنِي إِسْحَاقُ بْنُ مَنْصُورٍ، حَدَّثَنَا عُبَيْدُ اللَّهِ بْنُ عَبْدِ الْمَجِيدِ، حَدَّثَنَا رَبَاحُ بْنُ، أَبِي مَعْرُوفٍ قَالَ سَمِعْتُ عَطَاءً، عَنْ جَابِرِ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ، قَالَ نَهَى رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم عَنْ كِرَاءِ الأَرْضِ وَعَنْ بَيْعِهَا السِّنِينَ وَعَنْ بَيْعِ الثَّمَرِ حَتَّى يَطِيبَ .
Ва менга Ишоқ ибн Мансур ривоят қилди, бизга Убайдуллаҳ ибн Абдулмажид ривоят қилди, бизга Рабоҳ ибн Абу Маъруф ривоят қилиб деди: Мен Атони Жобир ибн Абдуллаҳдан ривоят қилаётганини эшитдим, у деди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) ерни ижарага беришдан, уни йиллар (олдиндан) сотишдан ва мевани у яхшиланмагунича (пишмагунча) сотишдан қайтарди.