حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ يَحْيَى، أَخْبَرَنَا حَمَّادُ بْنُ زَيْدٍ، عَنْ عَمْرِو بْنِ دِينَارٍ، عَنِ ابْنِ عُمَرَ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم أَمَرَ بِقَتْلِ الْكِلاَبِ إِلاَّ كَلْبَ صَيْدٍ أَوْ كَلْبَ غَنَمٍ أَوْ مَاشِيَةٍ . فَقِيلَ لاِبْنِ عُمَرَ إِنَّ أَبَا هُرَيْرَةَ يَقُولُ أَوْ كَلْبَ زَرْعٍ . فَقَالَ ابْنُ عُمَرَ إِنَّ لأَبِي هُرَيْرَةَ زَرْعًا
Бизга Яҳё ибн Яҳё ривоят қилди, бизга Ҳаммод ибн Зайд хабар берди, у Амр ибн Динордан, у Ибн Умардан розияллаҳу анҳу ривоят қилдики, Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам итларни ўлдиришга буюрдилар, овчи ит ёки қўй ити ёки чорва итидан бошқасини. Ибн Умарга: «Абу Ҳурайра: ‹ёки экин ити› дейди», дейилди. Ибн Умар: «Абу Ҳурайранинг экини бор эди», деди.