حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ أَيُّوبَ، وَقُتَيْبَةُ بْنُ سَعِيدٍ، وَعَلِيُّ بْنُ حُجْرٍ، قَالُوا حَدَّثَنَا إِسْمَاعِيلُ، - يَعْنُونَ ابْنَ جَعْفَرٍ - عَنْ حُمَيْدٍ، قَالَ سُئِلَ أَنَسُ بْنُ مَالِكٍ عَنْ كَسْبِ الْحَجَّامِ، فَقَالَ احْتَجَمَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم حَجَمَهُ أَبُو طَيْبَةَ فَأَمَرَ لَهُ بِصَاعَيْنِ مِنْ طَعَامٍ وَكَلَّمَ أَهْلَهُ فَوَضَعُوا عَنْهُ مِنْ خَرَاجِهِ وَقَالَ " إِنَّ أَفْضَلَ مَا تَدَاوَيْتُمْ بِهِ الْحِجَامَةُ أَوْ هُوَ مِنْ أَمْثَلِ دَوَائِكُمْ " .
Бизга Яҳё ибн Айюб, Қутайба ибн Саъийд ва Али ибн Ҳужр ривоят қилдилар, улар дедилар: бизга Исмоил — яъни Ибн Жаъфарни назарда тутадилар — Ҳумайддан ривоят қилди, у деди: Анас ибн Моликдан розияллаҳу анҳу қон олувчининг касби ҳақида сўралди, у деди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам қон олдирдилар, уларга Абу Тайба қон олди. Улар унга икки сў таом (беришга) буюрдилар ва унинг хўжайинлари билан гаплашдилар, улар ундан харожининг бир қисмини камайтирдилар. Ва: «Албатта, даволаганларингизнинг энг афзали ҳижомат (қон олдириш)дир», ёки: «У дориларингизнинг энг яхшисидандир», дедилар.