حَدَّثَنَا ابْنُ أَبِي عُمَرَ، حَدَّثَنَا مَرْوَانُ، - يَعْنِي الْفَزَارِيَّ - عَنْ حُمَيْدٍ، قَالَ سُئِلَ أَنَسٌ عَنْ كَسْبِ الْحَجَّامِ، فَذَكَرَ بِمِثْلِهِ غَيْرَ أَنَّهُ قَالَ " إِنَّ أَفْضَلَ مَا تَدَاوَيْتُمْ بِهِ الْحِجَامَةُ وَالْقُسْطُ الْبَحْرِيُّ وَلاَ تُعَذِّبُوا صِبْيَانَكُمْ بِالْغَمْزِ " .
Бизга Ибн Абу Умар ривоят қилди, бизга Марвон — яъни Фазорий — ривоят қилди, у Ҳумайддан, у деди: Анасдан розияллаҳу анҳу қон олувчининг касби ҳақида сўралди, у шунга ўхшашини зикр қилди, фақат у: «Албатта, даволаганларингизнинг энг афзали ҳижомат ва баҳрий қустдир. Болаларингизни (томоқларини) босиш билан азобламанглар», дедилар, деди.