وَحَدَّثَنِي زُهَيْرُ بْنُ حَرْبٍ، حَدَّثَنَا أَبُو صَفْوَانَ الأُمَوِيُّ، عَنْ يُونُسَ الأَيْلِيِّ، ح وَحَدَّثَنِي حَرْمَلَةُ بْنُ يَحْيَى، - وَاللَّفْظُ لَهُ - قَالَ أَخْبَرَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ وَهْبٍ، أَخْبَرَنِي يُونُسُ، عَنِ ابْنِ، شِهَابٍ عَنْ أَبِي سَلَمَةَ بْنِ عَبْدِ الرَّحْمَنِ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم كَانَ يُؤْتَى بِالرَّجُلِ الْمَيِّتِ عَلَيْهِ الدَّيْنُ فَيَسْأَلُ " هَلْ تَرَكَ لِدَيْنِهِ مِنْ قَضَاءٍ " . فَإِنْ حُدِّثَ أَنَّهُ تَرَكَ وَفَاءً صَلَّى عَلَيْهِ وَإِلاَّ قَالَ " صَلُّوا عَلَى صَاحِبِكُمْ " . فَلَمَّا فَتَحَ اللَّهُ عَلَيْهِ الْفُتُوحَ قَالَ " أَنَا أَوْلَى بِالْمُؤْمِنِينَ مِنْ أَنْفُسِهِمْ فَمَنْ تُوُفِّيَ وَعَلَيْهِ دَيْنٌ فَعَلَىَّ قَضَاؤُهُ وَمَنْ تَرَكَ مَالاً فَهُوَ لِوَرَثَتِهِ " .
Менга Зуҳайр ибн Ҳарб ривоят қилди, бизга Абу Сафвон ал-Умавий Юнус ал-Айлийдан ривоят қилди, (ҳ) менга Ҳармала ибн Яҳё — лафз уники — ривоят қилиб деди: Бизга Абдуллаҳ ибн Ваҳб хабар берди, менга Юнус ибн Шиҳобдан, у Абу Салама ибн Абдурраҳмондан, у Абу Ҳурайрадан хабар берди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам ҳузурларига зиммасида қарз бўлган ўлган киши келтирилса, сўрардилар: «Қарзини тўлаш учун (мол) қолдирганми?» Агар унга (киши) қарзини қоплайдиган нарса қолдиргани айтилса, унга (жаноза) намозини ўқирдилар. Акс ҳолда: «Шерикларингизга (жаноза) намозини ўқинглар», дердилар. Аллаҳ у зотга фатҳ-ғалабаларни ато қилгач, дедилар: «Мен мўминларга ўзларидан кўра ҳақлироқман. Ким вафот этса-ю зиммасида қарз бўлса, уни тўлаш менинг зиммамда; ким мол қолдирса, у ворислариники.»