حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ الْمُتَوَكِّلِ الْعَسْقَلاَنِيُّ، حَدَّثَنَا عَبْدُ الرَّزَّاقِ، أَخْبَرَنَا مَعْمَرٌ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، عَنْ أَبِي سَلَمَةَ، عَنْ جَابِرٍ، قَالَ كَانَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم لاَ يُصَلِّي عَلَى رَجُلٍ مَاتَ وَعَلَيْهِ دَيْنٌ فَأُتِيَ بِمَيِّتٍ فَقَالَ " أَعَلَيْهِ دَيْنٌ " . قَالُوا نَعَمْ دِينَارَانِ . قَالَ " صَلُّوا عَلَى صَاحِبِكُمْ " . فَقَالَ أَبُو قَتَادَةَ الأَنْصَارِيُّ هُمَا عَلَىَّ يَا رَسُولَ اللَّهِ . قَالَ فَصَلَّى عَلَيْهِ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَلَمَّا فَتَحَ اللَّهُ عَلَى رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ " أَنَا أَوْلَى بِكُلِّ مُؤْمِنٍ مِنْ نَفْسِهِ فَمَنْ تَرَكَ دَيْنًا فَعَلَىَّ قَضَاؤُهُ وَمَنْ تَرَكَ مَالاً فَلِوَرَثَتِهِ " .
Бизга Муҳаммад ибн Мутаваккил Асқалоний ривоят қилди, бизга Абдурраззоқ ривоят қилди, бизга Маъмар, Зуҳрийдан, у Абу Саламадан, у Жобирдан хабар бериб деди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам қарзи бўла туриб ўлган кишига (жаноза) намози ўқимас эдилар. Бир марра маййит келтирилди, у дедилар: «Бунга қарз борми?» Улар: «Ҳа, икки динор» дедилар. У дедилар: «Шеригингизга (ўзларингиз) намоз ўқинглар». Шунда Абу Қатода Ансорий деди: «Улар мен зиммамга (қарз), ё Расулуллаҳ». Шунда Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам унга намоз ўқидилар. Аллаҳ Расули соллаллаҳу алайҳи васалламга (ғалабалар) очиб бергач, у дедилар: «Мен ҳар бир мўминга ўз нафсидан кўра ҳақлироқман. Ким қарз қолдирса, уни тўлаш мен зиммамда, ким мол қолдирса, у ворисларига».