حَدَّثَنِي مُحَمَّدُ بْنُ الْمُثَنَّى، حَدَّثَنَا مُعَاذُ بْنُ هِشَامٍ، قَالَ حَدَّثَنِي أَبِي، عَنْ قَتَادَةَ، حَدَّثَنَا أَنَسُ بْنُ مَالِكٍ، عَنْ مَالِكِ بْنِ صَعْصَعَةَ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ فَذَكَرَ نَحْوَهُ وَزَادَ فِيهِ " فَأُتِيتُ بِطَسْتٍ مِنْ ذَهَبٍ مُمْتَلِئٍ حِكْمَةً وَإِيمَانًا فَشُقَّ مِنَ النَّحْرِ إِلَى مَرَاقِّ الْبَطْنِ فَغُسِلَ بِمَاءِ زَمْزَمَ ثُمَّ مُلِئَ حِكْمَةً وَإِيمَانًا " .
Анас ибн Молик — Молик ибн Саъсаъадан (ривоят қилди): Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) (шундай) деди — кейин (равий) шу наҳвда зикр қилди ва унда зиёда қилди: "Менга ҳикмат ва иймонга тўла бир олтин тос келтирилди; бас (бўйнум тагидаги) бўғиздан қорин остигача ёрилди, Замзам суви билан ювилди, кейин ҳикмат ва иймон (билан) тўлдирилди".