حَدَّثَنَا قُتَيْبَةُ بْنُ سَعِيدٍ، حَدَّثَنَا جَرِيرٌ، عَنْ هِشَامِ بْنِ عُرْوَةَ، عَنْ أَبِيهِ، قَالَ حَدَّثَنَا النُّعْمَانُ بْنُ بَشِيرٍ، قَالَ وَقَدْ أَعْطَاهُ أَبُوهُ غُلاَمًا فَقَالَ لَهُ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم " مَا هَذَا الْغُلاَمُ " . قَالَ أَعْطَانِيهِ أَبِي . قَالَ " فَكُلَّ إِخْوَتِهِ أَعْطَيْتَهُ كَمَا أَعْطَيْتَ هَذَا " . قَالَ لاَ . قَالَ " فَرُدَّهُ " .
Бизга Қутайба ибн Саъид ривоят қилди, бизга Жарир Ҳишом ибн Урвадан, у отасидан ривоят қилди, деди: бизга Нуъмон ибн Башир ривоят қилди ва айтдики, отаси унга бир қул берган эди. Набий (соллаллаҳу алайҳи васаллам) унга: «Бу қул нима?» деди. У: «Буни менга отам берди» деди. У: «Барча ака-укаларига ҳам шунга берганингдек бердингми?» деди. У: «Йўқ» деди. У: «Уни қайтар» деди.