حَدَّثَنَا عُثْمَانُ بْنُ أَبِي شَيْبَةَ، حَدَّثَنَا جَرِيرٌ، عَنْ هِشَامِ بْنِ عُرْوَةَ، عَنْ أَبِيهِ، حَدَّثَنِي النُّعْمَانُ بْنُ بَشِيرٍ، قَالَ أَعْطَاهُ أَبُوهُ غُلاَمًا فَقَالَ لَهُ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " مَا هَذَا الْغُلاَمُ " . قَالَ غُلاَمِي أَعْطَانِيهِ أَبِي . قَالَ " فَكُلَّ إِخْوَتِكَ أَعْطَى كَمَا أَعْطَاكَ " . قَالَ لاَ . قَالَ " فَارْدُدْهُ " .
Бизга Усмон ибн Абу Шайба ривоят қилди, бизга Жарир Ҳишом ибн Урвадан, у отасидан ривоят қилди, менга Нуъмон ибн Башир ривоят қилдики, у: Отаси унга бир ғулом (қул) берди. Шунда Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам унга: «Бу ғулом нима?» деди. У: Менинг ғуломим, отам менга уни берди, деди. У: «Бас, барча акангу укаларингга сенга берганидек бердими?» деди. У: Йўқ, деди. У: «Бас, уни қайтар» деди.