وَحَدَّثَنِي الْقَاسِمُ بْنُ زَكَرِيَّاءَ، حَدَّثَنَا حُسَيْنُ بْنُ عَلِيٍّ، عَنْ زَائِدَةَ، عَنْ عَبْدِ الْمَلِكِ، بْنِ عُمَيْرٍ عَنْ مُصْعَبِ بْنِ سَعْدٍ، عَنْ أَبِيهِ، قَالَ عَادَنِي النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم فَقُلْتُ أُوصِي بِمَالِي كُلِّهِ . قَالَ " لاَ " . قُلْتُ فَالنِّصْفُ . قَالَ " لاَ " . فَقُلْتُ أَبِالثُّلُثِ فَقَالَ " نَعَمْ وَالثُّلُثُ كَثِيرٌ " .
Менга Қосим ибн Закариё ҳам ривоят қилди, бизга Ҳусайн ибн Алий ривоят қилди, Зоидадан, Абдулмалик ибн Умайдан, Мусъаб ибн Саъддан, отасидан, у деди: Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам мени йўқладилар. Мен: «Бутун молимни васият қиламан», - дедим. У: «Йўқ», - дедилар. «Ярмини?» - дедим. У: «Йўқ», - дедилар. «Учдан бириними?» - дедим. У: «Ҳа, учдан бири ҳам кўп», - дедилар.