Мол учдан бирини васият қилиш

Vasiyat kitobi · 10 ҳадис

باب الْوَصِيَّةِ بِالثُّلُثِ ‏‏

وَحَدَّثَنِي زُهَيْرُ بْنُ حَرْبٍ، حَدَّثَنَا الْحَسَنُ بْنُ مُوسَى، حَدَّثَنَا زُهَيْرٌ، حَدَّثَنَا سِمَاكُ، بْنُ حَرْبٍ حَدَّثَنِي مُصْعَبُ بْنُ سَعْدٍ، عَنْ أَبِيهِ، قَالَ مَرِضْتُ فَأَرْسَلْتُ إِلَى النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم فَقُلْتُ دَعْنِي أَقْسِمْ مَالِي حَيْثُ شِئْتُ فَأَبَى ‏.‏ قُلْتُ فَالنِّصْفُ فَأَبَى ‏.‏ قُلْتُ فَالثُّلُثُ قَالَ فَسَكَتَ بَعْدَ الثُّلُثِ ‏.‏ قَالَ فَكَانَ بَعْدُ الثُّلُثُ جَائِزًا ‏.‏

Менга Зуҳайр ибн Ҳарб ҳам ривоят қилди, бизга Ҳасан ибн Мусо ривоят қилди, бизга Зуҳайр ривоят қилди, бизга Симок ибн Ҳарб ривоят қилди, менга Мусъаб ибн Саъд отасидан ривоят қилди, у деди: Мен касал бўлдим ва Набий соллаллаҳу алайҳи васалламга одам юбордим. Мен: «Молимни хоҳлаган жойимга тақсимлашга қўйинг», - дедим, у рад этди. «Ярмини?» - дедим, у рад этди. «Учдан бирини?» - дедим, у учдан биридан кейин сукут қилди, - деди. Сўнг учдан бири жоиз бўлиб қолди, - деди.

وَحَدَّثَنِي مُحَمَّدُ بْنُ الْمُثَنَّى، وَابْنُ، بَشَّارٍ قَالاَ حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ جَعْفَرٍ، حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، عَنْ سِمَاكٍ، بِهَذَا الإِسْنَادِ نَحْوَهُ ‏.‏ وَلَمْ يَذْكُرْ فَكَانَ بَعْدُ الثُّلُثُ جَائِزًا ‏.‏

Менга Муҳаммад ибнул Мусанно ва ибн Башшор ҳам ривоят қилдилар, иккаласи деди: бизга Муҳаммад ибн Жаъфар ривоят қилди, бизга Шуъба Симокдан шу иснод билан унга ўхшаш ривоят қилди. Ва: Сўнг учдан бири жоиз бўлиб қолди, - деганини зикр қилмади.

وَحَدَّثَنِي الْقَاسِمُ بْنُ زَكَرِيَّاءَ، حَدَّثَنَا حُسَيْنُ بْنُ عَلِيٍّ، عَنْ زَائِدَةَ، عَنْ عَبْدِ الْمَلِكِ، بْنِ عُمَيْرٍ عَنْ مُصْعَبِ بْنِ سَعْدٍ، عَنْ أَبِيهِ، قَالَ عَادَنِي النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم فَقُلْتُ أُوصِي بِمَالِي كُلِّهِ ‏.‏ قَالَ ‏"‏ لاَ ‏"‏ ‏.‏ قُلْتُ فَالنِّصْفُ ‏.‏ قَالَ ‏"‏ لاَ ‏"‏ ‏.‏ فَقُلْتُ أَبِالثُّلُثِ فَقَالَ ‏"‏ نَعَمْ وَالثُّلُثُ كَثِيرٌ ‏"‏ ‏.‏

Менга Қосим ибн Закариё ҳам ривоят қилди, бизга Ҳусайн ибн Алий ривоят қилди, Зоидадан, Абдулмалик ибн Умайдан, Мусъаб ибн Саъддан, отасидан, у деди: Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам мени йўқладилар. Мен: «Бутун молимни васият қиламан», - дедим. У: «Йўқ», - дедилар. «Ярмини?» - дедим. У: «Йўқ», - дедилар. «Учдан бириними?» - дедим. У: «Ҳа, учдан бири ҳам кўп», - дедилар.

حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ أَبِي عُمَرَ الْمَكِّيُّ، حَدَّثَنَا الثَّقَفِيُّ، عَنْ أَيُّوبَ السَّخْتِيَانِيِّ، عَنْ عَمْرِو، بْنِ سَعِيدٍ عَنْ حُمَيْدِ بْنِ عَبْدِ الرَّحْمَنِ الْحِمْيَرِيِّ، عَنْ ثَلاَثَةٍ، مِنْ وَلَدِ سَعْدٍ كُلُّهُمْ يُحَدِّثُهُ عَنْ أَبِيهِ، أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم دَخَلَ عَلَى سَعْدٍ يَعُودُهُ بِمَكَّةَ فَبَكَى قَالَ ‏"‏ مَا يُبْكِيكَ ‏"‏ ‏.‏ فَقَالَ قَدْ خَشِيتُ أَنْ أَمُوتَ بِالأَرْضِ الَّتِي هَاجَرْتُ مِنْهَا كَمَا مَاتَ سَعْدُ ابْنُ خَوْلَةَ ‏.‏ فَقَالَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم ‏"‏ اللَّهُمَّ اشْفِ سَعْدًا اللَّهُمَّ اشْفِ سَعْدًا ‏"‏ ‏.‏ ثَلاَثَ مِرَارٍ ‏.‏ قَالَ يَا رَسُولَ اللَّهِ إِنَّ لِي مَالاً كَثِيرًا وَإِنَّمَا يَرِثُنِي ابْنَتِي أَفَأُوصِي بِمَالِي كُلِّهِ قَالَ ‏"‏ لاَ ‏"‏ ‏.‏ قَالَ فَبِالثُّلُثَيْنِ قَالَ ‏"‏ لاَ ‏"‏ ‏.‏ قَالَ فَالنِّصْفُ قَالَ ‏"‏ لاَ ‏"‏ ‏.‏ قَالَ فَالثُّلُثُ قَالَ ‏"‏ الثُّلُثُ وَالثُّلُثُ كَثِيرٌ إِنَّ صَدَقَتَكَ مِنْ مَالِكَ صَدَقَةٌ وَإِنَّ نَفَقَتَكَ عَلَى عِيَالِكَ صَدَقَةٌ وَإِنَّ مَا تَأْكُلُ امْرَأَتُكَ مِنْ مَالِكَ صَدَقَةٌ وَإِنَّكَ أَنْ تَدَعَ أَهْلَكَ بِخَيْرٍ - أَوْ قَالَ بِعَيْشٍ - خَيْرٌ مِنْ أَنْ تَدَعَهُمْ يَتَكَفَّفُونَ النَّاسَ ‏"‏ ‏.‏ وَقَالَ بِيَدِهِ ‏.‏

Бизга Муҳаммад ибн Аби Умар ал-Маккий ривоят қилди, бизга Сақафий ривоят қилди, Айюб ас-Сахтиёнийдан, Амр ибн Саъийддан, Ҳумайд ибн Абдурраҳмон ал-Ҳимярийдан, Саъднинг фарзандларидан учтасидан, уларнинг ҳаммаси унга отасидан ривоят қилар эди: Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам Маккада Саъдни йўқлаб унинг ҳузурига кирдилар, у йиғлади. У: «Нима сени йиғлатяпти?» - дедилар. У: «Саъд ибн Хавла ўлганидек, мен ҳам ҳижрат қилиб чиққан еримда ўлишдан қўрқдим», - деди. Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам: «Эй Аллаҳ, Саъдга шифо бер, эй Аллаҳ, Саъдга шифо бер», - деб уч марта айтдилар. У: «Ё Расулуллаҳ, менда кўп мол бор, мендан фақат қизимгина мерос олади. Бутун молимни васият қилайми?» - деди. У: «Йўқ», - дедилар. «Учдан иккисиними?» - деди. У: «Йўқ», - дедилар. «Ярминими?» - деди. У: «Йўқ», - дедилар. «Учдан бириними?» - деди. У: «Учдан бири, учдан бири ҳам кўп. Молингдан садақанг садақадир, оилангга сарфлаган харажатинг садақадир, хотинингнинг молингдан еганлари садақадир. Сен аҳлингни яхшилик билан - ёки: тирикчилик билан - қолдиришинг уларни одамларга қўл чўзиб тиланчилик қиладиган ҳолда қолдиришингдан яхшироқдир», - дедилар ва қўллари билан ишора қилдилар.

وَحَدَّثَنِي أَبُو الرَّبِيعِ الْعَتَكِيُّ، حَدَّثَنَا حَمَّادٌ، حَدَّثَنَا أَيُّوبُ، عَنْ عَمْرِو بْنِ سَعِيدٍ، عَنْ حُمَيْدِ بْنِ عَبْدِ الرَّحْمَنِ الْحِمْيَرِيِّ، عَنْ ثَلاَثَةٍ، مِنْ وَلَدِ سَعْدٍ قَالُوا مَرِضَ سَعْدٌ بِمَكَّةَ فَأَتَاهُ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَعُودُهُ ‏.‏ بِنَحْوِ حَدِيثِ الثَّقَفِيِّ ‏.‏

Менга Абур Рабиъ ал-Атакий ҳам ривоят қилди, бизга Ҳаммод ривоят қилди, бизга Айюб ривоят қилди, Амр ибн Саъийддан, Ҳумайд ибн Абдурраҳмон ал-Ҳимярийдан, Саъднинг фарзандларидан учтасидан, улар дедилар: Саъд Маккада касал бўлди, Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам уни йўқлаб келдилар. Сақафий ҳадисига ўхшаш.

وَحَدَّثَنِي مُحَمَّدُ بْنُ الْمُثَنَّى، حَدَّثَنَا عَبْدُ الأَعْلَى، حَدَّثَنَا هِشَامٌ، عَنْ مُحَمَّدٍ، عَنْ حُمَيْدِ، بْنِ عَبْدِ الرَّحْمَنِ حَدَّثَنِي ثَلاَثَةٌ، مِنْ وَلَدِ سَعْدِ بْنِ مَالِكٍ كُلُّهُمْ يُحَدِّثُنِيهِ بِمِثْلِ حَدِيثِ صَاحِبِهِ فَقَالَ مَرِضَ سَعْدٌ بِمَكَّةَ فَأَتَاهُ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم يَعُودُهُ ‏.‏ بِمِثْلِ حَدِيثِ عَمْرِو بْنِ سَعِيدٍ عَنْ حُمَيْدٍ الْحِمْيَرِيِّ ‏.‏

Менга Муҳаммад ибнул Мусанно ҳам ривоят қилди, бизга Абдулаъло ривоят қилди, бизга Ҳишом ривоят қилди, Муҳаммаддан, Ҳумайд ибн Абдурраҳмондан, менга Саъд ибн Моликнинг фарзандларидан учтаси ривоят қилди, уларнинг ҳаммаси унга шеригининг ҳадисига ўхшаш ривоят қилар эди, у деди: Саъд Маккада касал бўлди, Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам уни йўқлаб келдилар. Амр ибн Саъийднинг Ҳумайд ал-Ҳимярийдан ҳадисига ўхшаш.

4218-ҳадисXalqaro 1629

حَدَّثَنِي إِبْرَاهِيمُ بْنُ مُوسَى الرَّازِيُّ، أَخْبَرَنَا عِيسَى يَعْنِي ابْنَ يُونُسَ، ح وَحَدَّثَنَا أَبُو بَكْرِ بْنُ أَبِي شَيْبَةَ، وَأَبُو كُرَيْبٍ قَالاَ حَدَّثَنَا وَكِيعٌ، ح وَحَدَّثَنَا أَبُو كُرَيْبٍ، حَدَّثَنَا ابْنُ نُمَيْرٍ، كُلُّهُمْ عَنْ هِشَامِ بْنِ عُرْوَةَ، عَنْ أَبِيهِ، عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ، قَالَ لَوْ أَنَّ النَّاسَ، غَضُّوا مِنَ الثُّلُثِ إِلَى الرُّبُعِ فَإِنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ ‏"‏ الثُّلُثُ وَالثُّلُثُ كَثِيرٌ ‏"‏ ‏.‏ وَفِي حَدِيثِ وَكِيعٍ ‏"‏ كَبِيرٌ أَوْ كَثِيرٌ ‏"‏ ‏.‏

Менга Иброҳим ибн Мусо ар-Розий ривоят қилди, бизга Ийсо яъни ибн Юнус хабар берди, (ҳ) бизга Абу Бакр ибн Аби Шайба ва Абу Курайб ҳам ривоят қилдилар, иккаласи деди: бизга Вакиъ ривоят қилди, (ҳ) бизга Абу Курайб ҳам ривоят қилди, бизга ибн Нумайр ривоят қилди, уларнинг ҳаммаси Ҳишом ибн Урвадан, отасидан, ибн Аббосдан, у деди: Агар одамлар учдан бирни тўртдан бирга туширсалар эди, чунки Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам: «Учдан бири, учдан бири ҳам кўп», - дедилар. Вакиъ ҳадисида: «Катта ёки кўп», - дейилган.

4209-ҳадисXalqaro 1628

حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ يَحْيَى التَّمِيمِيُّ، أَخْبَرَنَا إِبْرَاهِيمُ بْنُ سَعْدٍ، عَنِ ابْنِ شِهَابٍ، عَنْ عَامِرِ بْنِ سَعْدٍ، عَنْ أَبِيهِ، قَالَ عَادَنِي رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فِي حَجَّةِ الْوَدَاعِ مِنْ وَجَعٍ أَشْفَيْتُ مِنْهُ عَلَى الْمَوْتِ فَقُلْتُ يَا رَسُولَ اللَّهِ بَلَغَنِي مَا تَرَى مِنَ الْوَجَعِ وَأَنَا ذُو مَالٍ وَلاَ يَرِثُنِي إِلاَّ ابْنَةٌ لِي وَاحِدَةٌ أَفَأَتَصَدَّقُ بِثُلُثَىْ مَالِي قَالَ ‏"‏ لاَ ‏"‏ ‏.‏ قَالَ قُلْتُ أَفَأَتَصَدَّقُ بِشَطْرِهِ قَالَ ‏"‏ لاَ الثُّلُثُ وَالثُّلُثُ كَثِيرٌ إِنَّكَ أَنْ تَذَرَ وَرَثَتَكَ أَغْنِيَاءَ خَيْرٌ مِنْ أَنْ تَذَرَهُمْ عَالَةً يَتَكَفَّفُونَ النَّاسَ وَلَسْتَ تُنْفِقُ نَفَقَةً تَبْتَغِي بِهَا وَجْهَ اللَّهِ إِلاَّ أُجِرْتَ بِهَا حَتَّى اللُّقْمَةُ تَجْعَلُهَا فِي فِي امْرَأَتِكَ ‏"‏ ‏.‏ قَالَ قُلْتُ يَا رَسُولَ اللَّهِ أُخَلَّفُ بَعْدَ أَصْحَابِي قَالَ ‏"‏ إِنَّكَ لَنْ تُخَلَّفَ فَتَعْمَلَ عَمَلاً تَبْتَغِي بِهِ وَجْهَ اللَّهِ إِلاَّ ازْدَدْتَ بِهِ دَرَجَةً وَرِفْعَةً وَلَعَلَّكَ تُخَلَّفُ حَتَّى يُنْفَعَ بِكَ أَقْوَامٌ وَيُضَرَّ بِكَ آخَرُونَ اللَّهُمَّ أَمْضِ لأَصْحَابِي هِجْرَتَهُمْ وَلاَ تَرُدَّهُمْ عَلَى أَعْقَابِهِمْ لَكِنِ الْبَائِسُ سَعْدُ ابْنُ خَوْلَةَ ‏"‏ ‏.‏ قَالَ رَثَى لَهُ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم مِنْ أَنْ تُوُفِّيَ بِمَكَّةَ ‏.‏

Бизга Яҳё ибн Яҳё ат-Тамимий ривоят қилди, бизга Иброҳим ибн Саъд ибн Шиҳобдан, Омир ибн Саъддан, отасидан хабар берди, у деди: Видолашув ҳажжида Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам мени ўлимга яқинлаштирган бир касаллик туфайли йўқладилар. Мен: «Ё Расулуллаҳ, касалликдан кўриб турганингиз менга етиб келди, мен мол-дунё эгасиман, мендан фақат битта қизимгина мерос олади. Молимнинг учдан иккисини садақа қилайми?» - дедим. У: «Йўқ», - дедилар. Мен: «Ярмини садақа қилайми?» - дедим. У: «Йўқ, учдан бири, учдан бири ҳам кўп. Сен ворисларингни бой қолдиришинг уларни одамларга қўл чўзиб тиланчилик қиладиган муҳтож ҳолда қолдиришингдан яхшироқдир. Сен Аллаҳнинг розилигини истаб қилган ҳар бир харажатинг учун, ҳатто хотинингнинг оғзига солган луқманг учун ҳам албатта ажр оласан», - дедилар. Мен: «Ё Расулуллаҳ, шерикларимдан кейин орқада қолдириламанми?» - дедим. У: «Сен ҳеч қачон орқада қолдирилиб, Аллаҳнинг розилигини истаб бирор амал қилсанг, у билан албатта даражанг ортиб, кўтарилмаслигинг мумкин эмас. Балки орқада қолдирилишинг мумкин, токи сен билан баъзи қавмлар манфаат топиб, бошқаларга сен билан зарар етиши учун. Эй Аллаҳ, саҳобаларимнинг ҳижратини давом эттир, уларни ортларига қайтарма. Лекин бахтсиз Саъд ибн Хавла», - дедилар. У деди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам унинг Маккада вафот этишидан ачиндилар.

4210-ҳадисXalqaro 1628

حَدَّثَنَا قُتَيْبَةُ بْنُ سَعِيدٍ، وَأَبُو بَكْرِ بْنُ أَبِي شَيْبَةَ قَالاَ حَدَّثَنَا سُفْيَانُ بْنُ عُيَيْنَةَ، ح وَحَدَّثَنِي أَبُو الطَّاهِرِ، وَحَرْمَلَةُ، قَالاَ أَخْبَرَنَا ابْنُ وَهْبٍ، أَخْبَرَنِي يُونُسُ، ح وَحَدَّثَنَا إِسْحَاقُ، بْنُ إِبْرَاهِيمَ وَعَبْدُ بْنُ حُمَيْدٍ قَالاَ أَخْبَرَنَا عَبْدُ الرَّزَّاقِ، أَخْبَرَنَا مَعْمَرٌ، كُلُّهُمْ عَنِ الزُّهْرِيِّ، بِهَذَا الإِسْنَادِ نَحْوَهُ ‏.‏

Бизга Қутайба ибн Саъийд ва Абу Бакр ибн Аби Шайба ривоят қилдилар, иккаласи деди: бизга Суфён ибн Уяйна ривоят қилди, (ҳ) менга Абут Тоҳир ва Ҳармала ҳам ривоят қилдилар, иккаласи деди: бизга ибн Ваҳб хабар берди, менга Юнус хабар берди, (ҳ) бизга Ишоқ ибн Иброҳим ва Абд ибн Ҳумайд ҳам ривоят қилдилар, иккаласи деди: бизга Абдурраззоқ хабар берди, бизга Маъмар хабар берди, уларнинг ҳаммаси Зуҳрийдан шу иснод билан унга ўхшаш ривоят қилдилар.

4211-ҳадисXalqaro 1628

وَحَدَّثَنِي إِسْحَاقُ بْنُ مَنْصُورٍ، حَدَّثَنَا أَبُو دَاوُدَ الْحَفَرِيُّ، عَنْ سُفْيَانَ، عَنْ سَعْدِ بْنِ، إِبْرَاهِيمَ عَنْ عَامِرِ بْنِ سَعْدٍ، عَنْ سَعْدٍ، قَالَ دَخَلَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم عَلَىَّ يَعُودُنِي ‏.‏ فَذَكَرَ بِمَعْنَى حَدِيثِ الزُّهْرِيِّ وَلَمْ يَذْكُرْ قَوْلَ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم فِي سَعْدِ ابْنِ خَوْلَةَ غَيْرَ أَنَّهُ قَالَ وَكَانَ يَكْرَهُ أَنْ يَمُوتَ بِالأَرْضِ الَّتِي هَاجَرَ مِنْهَا ‏.‏

Менга Ишоқ ибн Мансур ҳам ривоят қилди, бизга Абу Довуд ал-Ҳафарий ривоят қилди, Суфёндан, Саъд ибн Иброҳимдан, Омир ибн Саъддан, Саъддан, у деди: Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам менинг ҳузуримга мени йўқлаб кирдилар. Сўнг Зуҳрий ҳадиси маъносида зикр қилди ва Набий соллаллаҳу алайҳи васалламнинг Саъд ибн Хавла ҳақидаги сўзларини зикр қилмади, фақат у: У ҳижрат қилиб чиққан ерда ўлишни ёмон кўрар эди, - деди.