حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ أَبِي عُمَرَ الْمَكِّيُّ، حَدَّثَنَا الثَّقَفِيُّ، عَنْ أَيُّوبَ السَّخْتِيَانِيِّ، عَنْ عَمْرِو، بْنِ سَعِيدٍ عَنْ حُمَيْدِ بْنِ عَبْدِ الرَّحْمَنِ الْحِمْيَرِيِّ، عَنْ ثَلاَثَةٍ، مِنْ وَلَدِ سَعْدٍ كُلُّهُمْ يُحَدِّثُهُ عَنْ أَبِيهِ، أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم دَخَلَ عَلَى سَعْدٍ يَعُودُهُ بِمَكَّةَ فَبَكَى قَالَ " مَا يُبْكِيكَ " . فَقَالَ قَدْ خَشِيتُ أَنْ أَمُوتَ بِالأَرْضِ الَّتِي هَاجَرْتُ مِنْهَا كَمَا مَاتَ سَعْدُ ابْنُ خَوْلَةَ . فَقَالَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم " اللَّهُمَّ اشْفِ سَعْدًا اللَّهُمَّ اشْفِ سَعْدًا " . ثَلاَثَ مِرَارٍ . قَالَ يَا رَسُولَ اللَّهِ إِنَّ لِي مَالاً كَثِيرًا وَإِنَّمَا يَرِثُنِي ابْنَتِي أَفَأُوصِي بِمَالِي كُلِّهِ قَالَ " لاَ " . قَالَ فَبِالثُّلُثَيْنِ قَالَ " لاَ " . قَالَ فَالنِّصْفُ قَالَ " لاَ " . قَالَ فَالثُّلُثُ قَالَ " الثُّلُثُ وَالثُّلُثُ كَثِيرٌ إِنَّ صَدَقَتَكَ مِنْ مَالِكَ صَدَقَةٌ وَإِنَّ نَفَقَتَكَ عَلَى عِيَالِكَ صَدَقَةٌ وَإِنَّ مَا تَأْكُلُ امْرَأَتُكَ مِنْ مَالِكَ صَدَقَةٌ وَإِنَّكَ أَنْ تَدَعَ أَهْلَكَ بِخَيْرٍ - أَوْ قَالَ بِعَيْشٍ - خَيْرٌ مِنْ أَنْ تَدَعَهُمْ يَتَكَفَّفُونَ النَّاسَ " . وَقَالَ بِيَدِهِ .
Бизга Муҳаммад ибн Аби Умар ал-Маккий ривоят қилди, бизга Сақафий ривоят қилди, Айюб ас-Сахтиёнийдан, Амр ибн Саъийддан, Ҳумайд ибн Абдурраҳмон ал-Ҳимярийдан, Саъднинг фарзандларидан учтасидан, уларнинг ҳаммаси унга отасидан ривоят қилар эди: Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам Маккада Саъдни йўқлаб унинг ҳузурига кирдилар, у йиғлади. У: «Нима сени йиғлатяпти?» - дедилар. У: «Саъд ибн Хавла ўлганидек, мен ҳам ҳижрат қилиб чиққан еримда ўлишдан қўрқдим», - деди. Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам: «Эй Аллаҳ, Саъдга шифо бер, эй Аллаҳ, Саъдга шифо бер», - деб уч марта айтдилар. У: «Ё Расулуллаҳ, менда кўп мол бор, мендан фақат қизимгина мерос олади. Бутун молимни васият қилайми?» - деди. У: «Йўқ», - дедилар. «Учдан иккисиними?» - деди. У: «Йўқ», - дедилар. «Ярминими?» - деди. У: «Йўқ», - дедилар. «Учдан бириними?» - деди. У: «Учдан бири, учдан бири ҳам кўп. Молингдан садақанг садақадир, оилангга сарфлаган харажатинг садақадир, хотинингнинг молингдан еганлари садақадир. Сен аҳлингни яхшилик билан - ёки: тирикчилик билан - қолдиришинг уларни одамларга қўл чўзиб тиланчилик қиладиган ҳолда қолдиришингдан яхшироқдир», - дедилар ва қўллари билан ишора қилдилар.