وَحَدَّثَنَاهُ أَبُو بَكْرِ بْنُ أَبِي شَيْبَةَ، حَدَّثَنَا وَكِيعٌ، ح وَحَدَّثَنِي مُحَمَّدُ بْنُ الْمُثَنَّى، حَدَّثَنَا عَبْدُ الرَّحْمَنِ، كِلاَهُمَا عَنْ سُفْيَانَ، عَنْ فِرَاسٍ، بِإِسْنَادِ شُعْبَةَ وَأَبِي عَوَانَةَ أَمَّا حَدِيثُ ابْنِ مَهْدِيٍّ فَذَكَرَ فِيهِ " حَدًّا لَمْ يَأْتِهِ " . وَفِي حَدِيثِ وَكِيعٍ " مَنْ لَطَمَ عَبْدَهُ " . وَلَمْ يَذْكُرِ الْحَدَّ.
Буни бизга Абу Бакр ибн Абу Шайба ривоят қилди, бизга Вакиъ ривоят қилди. (ҳ) Менга Муҳаммад ибн ал-Мусанно ривоят қилди, бизга Абдурраҳмон ривоят қилди — иккаласи Суфёндан, у Фиросдан, Шуъба ва Абу Авонанинг исноди билан ривоят қилдилар. Ибн Маҳдийнинг ҳадисида: «у қилмаган жазо даражасида» деб зикр қилди. Вакиънинг ҳадисида эса: «Ким ўз қулининг юзига шапалоқ урса» деди ва жазони зикр қилмади.