وَحَدَّثَنَاهُ أَبُو بَكْرِ بْنُ أَبِي شَيْبَةَ، وَإِسْحَاقُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، عَنِ ابْنِ عُيَيْنَةَ، قَالَ أَبُو بَكْرٍ حَدَّثَنَا سُفْيَانُ بْنُ عُيَيْنَةَ، قَالَ سَمِعَ عَمْرٌو، جَابِرًا يَقُولُ دَبَّرَ رَجُلٌ مِنَ الأَنْصَارِ غُلاَمًا لَهُ لَمْ يَكُنْ لَهُ مَالٌ غَيْرُهُ فَبَاعَهُ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم . قَالَ جَابِرٌ فَاشْتَرَاهُ ابْنُ النَّحَّامِ عَبْدًا قِبْطِيًّا مَاتَ عَامَ أَوَّلَ فِي إِمَارَةِ ابْنِ الزُّبَيْرِ .
Буни бизга Абу Бакр ибн Абу Шайба ва Ишоқ ибн Иброҳийм ҳам ибн Уяйнадан ривоят қилдилар. Абу Бакр: «Бизга Суфён ибн Уяйна ривоят қилди», деди, у: «Амр Жобирнинг: ‹Ансорлардан бир киши ўзига тегишли бир ғуломни дубр шарти билан озод қилди, ундан бошқа унинг моли йўқ эди, шунда Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам уни сотди›, деганини эшитди», деди. Жобир: «Уни ибн Наҳҳом — мисрлик қулни — сотиб олди, у ибн Зубайрнинг амирлиги даврида ўтган йили вафот этди», деди.