وَحَدَّثَنِي مُحَمَّدُ بْنُ حَاتِمٍ، حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ بَكْرٍ، أَخْبَرَنَا ابْنُ جُرَيْجٍ، أَخْبَرَنِي أَبُو الزُّبَيْرِ أَنَّهُ سَمِعَ جَابِرَ بْنَ عَبْدِ اللَّهِ، يَقُولُ صَلَّى بِنَا النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم يَوْمَ النَّحْرِ بِالْمَدِينَةِ فَتَقَدَّمَ رِجَالٌ فَنَحَرُوا وَظَنُّوا أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم قَدْ نَحَرَ فَأَمَرَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم مَنْ كَانَ نَحَرَ قَبْلَهُ أَنْ يُعِيدَ بِنَحْرٍ آخَرَ وَلاَ يَنْحَرُوا حَتَّى يَنْحَرَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم .
Менга Муҳаммад ибн Ҳотим ривоят қилди, бизга Муҳаммад ибн Бакр ривоят қилди, бизга Ибн Журайж хабар берди, менга Абуз-Зубайр хабар бердики, у Жобир ибн Абдуллаҳни шундай деяётганини эшитган: Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам бизга Мадинада Наҳр куни намоз ўқиди. Шунда бир неча кишилар олдин чиқиб (қурбонлик) сўйдилар ва Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам аллақачон сўйган деб ўйладилар. Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам ундан олдин сўйган кишига бошқа қурбонлик билан қайтаришни буюрди ва Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам сўймагунча сўймасликларини буюрди.