وَحَدَّثَنَا أَبُو بَكْرِ بْنُ أَبِي شَيْبَةَ، حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ نُمَيْرٍ، ح وَحَدَّثَنَا ابْنُ نُمَيْرٍ، حَدَّثَنَا أَبِي، حَدَّثَنَا عُبَيْدُ اللَّهِ، عَنْ نَافِعٍ، عَنِ ابْنِ عُمَرَ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ " مَنْ شَرِبَ الْخَمْرَ فِي الدُّنْيَا لَمْ يَشْرَبْهَا فِي الآخِرَةِ إِلاَّ أَنْ يَتُوبَ " .
Ва бизга Абу Бакр ибн Абу Шайба ривоят қилди, бизга Абдуллаҳ ибн Нумайр ривоят қилди. (ҳ) Ва бизга Ибн Нумайр ривоят қилди, бизга отам ривоят қилди, бизга Убайдуллаҳ Нофиъдан, у Ибн Умардан ривоят қилди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам дедилар: «Ким дунёда хамрни ичса, охиратда уни ича олмайди, магар тавба қилса (бундан мустасно).»