وَحَدَّثَنِي سَلَمَةُ بْنُ شَبِيبٍ، حَدَّثَنَا الْحَسَنُ بْنُ أَعْيَنَ، حَدَّثَنَا مَعْقِلٌ، عَنْ أَبِي الزُّبَيْرِ، عَنْ جَابِرٍ، أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم مَرَّ عَلَيْهِ حِمَارٌ قَدْ وُسِمَ فِي وَجْهِهِ فَقَالَ " لَعَنَ اللَّهُ الَّذِي وَسَمَهُ " .
Яна менга Салама ибн Шабиб ривоят қилди, бизга Ҳасан ибн Аъян ривоят қилди, бизга Маъқил Абуз Зубайрдан, у Жобирдан ривоят қилдики, Набий соллаллаҳу алайҳи васалламнинг олдидан юзига тамға босилган бир эшак ўтди. Шунда у зот: «Уни тамғалаган кишини Аллаҳ лаънатласин» дедилар.