حَدَّثَنَا فَرْوَةُ بْنُ أَبِي الْمَغْرَاءِ، حَدَّثَنَا عَلِيُّ بْنُ مُسْهِرٍ، عَنْ هِشَامٍ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ عَائِشَةَ، قَالَتْ خَرَجَتْ سَوْدَةُ بِنْتُ زَمْعَةَ لَيْلاً فَرَآهَا عُمَرُ فَعَرَفَهَا فَقَالَ إِنَّكِ وَاللَّهِ يَا سَوْدَةُ مَا تَخْفَيْنَ عَلَيْنَا، فَرَجَعَتْ إِلَى النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم فَذَكَرَتْ ذَلِكَ لَهُ، وَهْوَ فِي حُجْرَتِي يَتَعَشَّى، وَإِنَّ فِي يَدِهِ لَعَرْقًا، فَأُنْزِلَ عَلَيْهِ فَرُفِعَ عَنْهُ وَهُوَ يَقُولُ " قَدْ أَذِنَ لَكُنَّ أَنْ تَخْرُجْنَ لِحَوَائِجِكُنَّ ".
Фарва ибн Абул Мағро, Али ибн Муширдан, у Ҳишомдан, у отасидан, у Оишадан ривоят қилади: У: Савда бинти Замъа кечаси чиқди, уни Умар кўриб, таниди ва: Аллаҳга қасам, эй Савда, сен биздан яширин қолмайсан, деди. У Набий соллаллаҳу алайҳи васалламнинг олдига қайтиб, буни унга зикр қилди — у киши менинг ҳужрамда кечки таом еб ўтирган эдилар, қўлларида (гўштли) суяк бор эди. Шунда унга (ваҳий) нозил қилинди, сўнг ундан кўтарилди, у: «Сизларга ҳожатларингиз учун чиқишингизга изн берилди» дерди.