وَحَدَّثَنَا إِسْحَاقُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، حَدَّثَنَا النَّضْرُ بْنُ شُمَيْلٍ، وَأَبُو عَامِرٍ الْعَقَدِيُّ ح وَحَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ الْمُثَنَّى، حَدَّثَنِي وَهْبُ بْنُ جَرِيرٍ، ح وَحَدَّثَنِي عَبْدُ الرَّحْمَنِ بْنُ بِشْرٍ، حَدَّثَنَا بَهْزٌ، كُلُّهُمْ عَنْ شُعْبَةَ، بِهَذَا الإِسْنَادِ . وَفِي حَدِيثِهِمْ كَأَنَّهُ كَرِهَ ذَلِكَ .
Бизга яна Ишоқ ибн Иброҳим ривоят қилди, бизга Назр ибн Шумайл ва Абу Омир ал-Ақадий ривоят қилди. (ҳ) Бизга яна Муҳаммад ибн ал-Мусанно ривоят қилди, менга Ваҳб ибн Жарир ривоят қилди. (ҳ) Менга яна Абдураҳмон ибн Бишр ривоят қилди, бизга Баҳз ривоят қилди — уларнинг ҳаммаси Шуъбадан ушбу иснод билан ривоят қилдилар. Уларнинг ҳадисида: «Гўё у буни ёқтирмади» (деган жумла бор).