حَدَّثَنَاهُ إِسْحَاقُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، أَخْبَرَنَا يَعْلَى بْنُ عُبَيْدٍ، حَدَّثَنَا الأَعْمَشُ، بِهَذَا الإِسْنَادِ غَيْرَ أَنَّهُ قَالَ فَفَطِنَتْ بِهِمْ عَائِشَةُ فَسَبَّتْهُمْ فَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " مَهْ يَا عَائِشَةُ فَإِنَّ اللَّهَ لاَ يُحِبُّ الْفُحْشَ وَالتَّفَحُّشَ " . وَزَادَ فَأَنْزَلَ اللَّهُ عَزَّ وَجَلَّ { وَإِذَا جَاءُوكَ حَيَّوْكَ بِمَا لَمْ يُحَيِّكَ بِهِ اللَّهُ} إِلَى آخِرِ الآيَةِ .
Буни бизга Ишоқ ибн Иброҳим ривоят қилди: бизга Яъло ибн Убайд хабар берди: бизга Аъмаш шу иснод билан ривоят қилди. Фақат у шундай деди: Оиша уларнинг мақсадини пайқаб уларни сўкди. Шунда Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам: «Тўхта, эй Оиша! Албатта Аллаҳ фаҳш (қабиҳлик) ва сўкишни яхши кўрмайди» деди. Ва у қўшимча қилди: Шунда Аллаҳ азза ва жалла ‹Ва улар олдингга келганларида, Аллаҳ сени у билан саломламаган нарса билан саломлайдилар› оятининг охиригача нозил қилди.