حَدَّثَنِي سُرَيْجُ بْنُ يُونُسَ، وَيَحْيَى بْنُ أَيُّوبَ، قَالاَ حَدَّثَنَا عَبَّادُ بْنُ عَبَّادٍ، عَنْ هِشَامِ، بْنِ عُرْوَةَ عَنْ أَبِيهِ، عَنْ عَائِشَةَ، قَالَتْ كَانَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم إِذَا مَرِضَ أَحَدٌ مِنْ أَهْلِهِ نَفَثَ عَلَيْهِ بِالْمُعَوِّذَاتِ فَلَمَّا مَرِضَ مَرَضَهُ الَّذِي مَاتَ فِيهِ جَعَلْتُ أَنْفُثُ عَلَيْهِ وَأَمْسَحُهُ بِيَدِ نَفْسِهِ لأَنَّهَا كَانَتْ أَعْظَمَ بَرَكَةً مِنْ يَدِي . وَفِي رِوَايَةِ يَحْيَى بْنِ أَيُّوبَ بِمُعَوِّذَاتٍ .
Менга Сурайж ибн Юнус ва Яҳё ибн Айюб ривоят қилиб: бизга Аббод ибн Аббод, Ҳишом ибн Урвадан, у отасидан, у Оишадан ривоят қилди, дедилар: У деди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам аҳлидан бири касал бўлганида, унинг устига муаввизотлар (Фалақ ва Нос суралари кабилар) билан дам солар эдилар. Вафот этган касалликларига учраганларида эса, мен унинг устига дам сола бошладим ва ўзининг қўли билан уни силардим, чунки у қўлда менинг қўлимга қараганда барака каттароқ эди. Яҳё ибн Айюбнинг ривоятида «муаввизотлар билан» (дейилган).