حَدَّثَنَا أَبُو كُرَيْبٍ، وَوَاصِلُ بْنُ عَبْدِ الأَعْلَى، - وَاللَّفْظُ لِوَاصِلٍ - قَالاَ حَدَّثَنَا ابْنُ فُضَيْلٍ، عَنْ أَبِي مَالِكٍ الأَشْجَعِيِّ، عَنْ أَبِي حَازِمٍ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " تَرِدُ عَلَىَّ أُمَّتِي الْحَوْضَ وَأَنَا أَذُودُ النَّاسَ عَنْهُ كَمَا يَذُودُ الرَّجُلُ إِبِلَ الرَّجُلِ عَنْ إِبِلِهِ " . قَالُوا يَا نَبِيَّ اللَّهِ أَتَعْرِفُنَا قَالَ " نَعَمْ لَكُمْ سِيمَا لَيْسَتْ لأَحَدٍ غَيْرِكُمْ تَرِدُونَ عَلَىَّ غُرًّا مُحَجَّلِينَ مِنْ آثَارِ الْوُضُوءِ وَلَيُصَدَّنَّ عَنِّي طَائِفَةٌ مِنْكُمْ فَلاَ يَصِلُونَ فَأَقُولُ يَا رَبِّ هَؤُلاَءِ مِنْ أَصْحَابِي فَيُجِيبُنِي مَلَكٌ فَيَقُولُ وَهَلْ تَدْرِي مَا أَحْدَثُوا بَعْدَكَ " .
Абу Ҳурайра айтди: Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам): "Менинг умматим менга Ҳавз(им)га келади; мен одамларни ундан ҳайдайман — бир киши (бошқа) кишининг туяларини ўз туяларидан ҳайдагандек" деди. Улар: "Эй Аллаҳнинг Набийси, бизни танийсанми?" дедилар. У: "Ҳа, сизларда — сиздан бошқа ҳеч кимда бўлмаган бир белги бор; сизлар менга вузу изларидан ғурр-муҳажжалун (пешона ва аъзолари ёруғ) бўлиб келасиз. Ва сизлардан бир тоифа мендан (албатта) тўсилади ва улар (Ҳавзга) етиб келолмайди; мен: ‹Эй Роббим, булар менинг ашобимдандир› дейман; бас бир Малак менга жавоб бериб: ‹Улар сендан кейин нима (бидъатлар) ихтиро қилганини биласанми?› дейди" деди.