وَحَدَّثَنَا أَبُو بَكْرِ بْنُ أَبِي شَيْبَةَ، وَأَبُو كُرَيْبٍ قَالاَ حَدَّثَنَا أَبُو مُعَاوِيَةَ، ح وَحَدَّثَنَا أَبُو سَعِيدٍ الأَشَجُّ، حَدَّثَنَا وَكِيعٌ، كِلاَهُمَا عَنِ الأَعْمَشِ، بِهَذَا الإِسْنَادِ وَفِي حَدِيثِهِمَا " وَلاَ يَقُلِ الْعَبْدُ لِسَيِّدِهِ مَوْلاَىَ " . وَزَادَ فِي حَدِيثِ أَبِي مُعَاوِيَةَ " فَإِنَّ مَوْلاَكُمُ اللَّهُ عَزَّ وَجَلَّ " .
Бизга Абу Бакр ибн Абу Шайба ва Абу Курайб ривоят қилиб дедилар: бизга Абу Муовия ривоят қилди (ҳ); ва бизга Абу Саид ал-Ашажж ривоят қилди, бизга Вакиъ ривоят қилди — иккаласи ал-Аъмашдан шу иснод билан. Уларнинг иккаласининг ҳадисида: «Ва қул ўз хўжайинига ‹мавлоя (хўжайиним)› демасин» деган сўз бор. Абу Муовиянинг ҳадисида эса шу қўшимча бор: «Чунки сизларнинг мавлойингиз (эгангиз) Аллаҳ азза ва жалладир».