حَدَّثَنَا يَحْيَى بْنُ أَيُّوبَ، وَقُتَيْبَةُ، وَابْنُ، حُجْرٍ قَالُوا حَدَّثَنَا إِسْمَاعِيلُ، - وَهُوَ ابْنُ جَعْفَرٍ - عَنِ الْعَلاَءِ، عَنْ أَبِيهِ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَ " لاَ يَقُولَنَّ أَحَدُكُمْ عَبْدِي وَأَمَتِي . كُلُّكُمْ عَبِيدُ اللَّهِ وَكُلُّ نِسَائِكُمْ إِمَاءُ اللَّهِ وَلَكِنْ لِيَقُلْ غُلاَمِي وَجَارِيَتِي وَفَتَاىَ وَفَتَاتِي " .
Бизга Яҳё ибн Айюб, Қутайба ва ибн Ҳужр ривоят қилиб дедилар: бизга Исмоил — у ибн Жаъфар — ал-Аладан, у отасидан, у Абу Ҳурайрадан ривоят қилдики, Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам дедилар: «Сизлардан бирингиз ‹абдий (қулим)› ва ‹аматий (чўрим)› демасин. Ҳаммангиз Аллаҳнинг қулларисиз ва барча аёлларингиз Аллаҳнинг чўриларидир. Балки ‹ғуломий (хизматкорим)›, ‹жориятий (хизматчи қизим)›, ‹фатоя (йигитим)› ва ‹фатотий (қизим)› десин».
وَحَدَّثَنِي زُهَيْرُ بْنُ حَرْبٍ، حَدَّثَنَا جَرِيرٌ، عَنِ الأَعْمَشِ، عَنْ أَبِي صَالِحٍ، عَنْ أَبِي، هُرَيْرَةَ قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " لاَ يَقُولَنَّ أَحَدُكُمْ عَبْدِي . فَكُلُّكُمْ عَبِيدُ اللَّهِ وَلَكِنْ لِيَقُلْ فَتَاىَ . وَلاَ يَقُلِ الْعَبْدُ رَبِّي . وَلَكِنْ لِيَقُلْ سَيِّدِي " .
Менга Зуҳайр ибн Ҳарб ривоят қилди, бизга Жарир ал-Аъмашдан, у Абу Солиҳдан, у Абу Ҳурайрадан ривоят қилди. У деди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам дедилар: «Сизлардан бирингиз ‹абдий (қулим)› демасин, чунки ҳаммангиз Аллаҳнинг қулларисиз, балки ‹фатоя (йигитим)› десин. Ва қул ‹роббий (Раббим)› демасин, балки ‹саййидий (хўжайиним)› десин».
وَحَدَّثَنَا أَبُو بَكْرِ بْنُ أَبِي شَيْبَةَ، وَأَبُو كُرَيْبٍ قَالاَ حَدَّثَنَا أَبُو مُعَاوِيَةَ، ح وَحَدَّثَنَا أَبُو سَعِيدٍ الأَشَجُّ، حَدَّثَنَا وَكِيعٌ، كِلاَهُمَا عَنِ الأَعْمَشِ، بِهَذَا الإِسْنَادِ وَفِي حَدِيثِهِمَا " وَلاَ يَقُلِ الْعَبْدُ لِسَيِّدِهِ مَوْلاَىَ " . وَزَادَ فِي حَدِيثِ أَبِي مُعَاوِيَةَ " فَإِنَّ مَوْلاَكُمُ اللَّهُ عَزَّ وَجَلَّ " .
Бизга Абу Бакр ибн Абу Шайба ва Абу Курайб ривоят қилиб дедилар: бизга Абу Муовия ривоят қилди (ҳ); ва бизга Абу Саид ал-Ашажж ривоят қилди, бизга Вакиъ ривоят қилди — иккаласи ал-Аъмашдан шу иснод билан. Уларнинг иккаласининг ҳадисида: «Ва қул ўз хўжайинига ‹мавлоя (хўжайиним)› демасин» деган сўз бор. Абу Муовиянинг ҳадисида эса шу қўшимча бор: «Чунки сизларнинг мавлойингиз (эгангиз) Аллаҳ азза ва жалладир».
وَحَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ رَافِعٍ، حَدَّثَنَا عَبْدُ الرَّزَّاقِ، أَخْبَرَنَا مَعْمَرٌ، عَنْ هَمَّامِ بْنِ مُنَبِّهٍ، قَالَ هَذَا مَا حَدَّثَنَا أَبُو هُرَيْرَةَ، عَنْ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم . فَذَكَرَ أَحَادِيثَ مِنْهَا وَقَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " لاَ يَقُلْ أَحَدُكُمُ اسْقِ رَبَّكَ أَطْعِمْ رَبَّكَ وَضِّئْ رَبَّكَ . وَلاَ يَقُلْ أَحَدُكُمْ رَبِّي . وَلْيَقُلْ سَيِّدِي مَوْلاَىَ وَلاَ يَقُلْ أَحَدُكُمْ عَبْدِي أَمَتِي . وَلْيَقُلْ فَتَاىَ فَتَاتِي غُلاَمِي " .
Бизга Муҳаммад ибн Рофиъ ривоят қилди, бизга Абдурраззоқ ривоят қилди, бизга Маъмар Ҳаммом ибн Мунаббиҳдан хабар бериб деди: Бу Абу Ҳурайра бизга Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламдан ривоят қилган нарсадир. Сўнг у ҳадисларни зикр қилди, улардан бири: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам дедилар: «Сизлардан бирингиз ‹Раббингни суғор›, ‹Раббингни боқгир›, ‹Раббингга таҳорат бериб қўй› демасин. Ва сизлардан бирингиз ‹роббий (Раббим)› демасин, балки ‹саййидий (хўжайиним)›, ‹мавлоя› десин. Ва сизлардан бирингиз ‹абдий (қулим)›, ‹аматий (чўрим)› демасин, балки ‹фатоя (йигитим)›, ‹фатотий (қизим)›, ‹ғуломий (хизматкорим)› десин».