وَحَدَّثَنِي مُحَمَّدُ بْنُ رَافِعٍ، حَدَّثَنَا حُجَيْنُ بْنُ الْمُثَنَّى، حَدَّثَنَا عَبْدُ الْعَزِيزِ، - وَهُوَ ابْنُ أَبِي سَلَمَةَ - عَنْ إِسْحَاقَ بْنِ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ أَبِي طَلْحَةَ، عَنْ أَنَسِ بْنِ مَالِكٍ، قَالَ كَانَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم يَدْخُلُ بَيْتَ أُمِّ سُلَيْمٍ فَيَنَامُ عَلَى فِرَاشِهَا وَلَيْسَتْ فِيهِ - قَالَ - فَجَاءَ ذَاتَ يَوْمٍ فَنَامَ عَلَى فِرَاشِهَا فَأُتِيَتْ فَقِيلَ لَهَا هَذَا النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم نَامَ فِي بَيْتِكِ عَلَى فِرَاشِكِ - قَالَ - فَجَاءَتْ وَقَدْ عَرِقَ وَاسْتَنْقَعَ عَرَقُهُ عَلَى قِطْعَةِ أَدِيمٍ عَلَى الْفِرَاشِ فَفَتَحَتْ عَتِيدَتَهَا فَجَعَلَتْ تُنَشِّفُ ذَلِكَ الْعَرَقَ فَتَعْصِرُهُ فِي قَوَارِيرِهَا فَفَزِعَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم فَقَالَ " مَا تَصْنَعِينَ يَا أُمَّ سُلَيْمٍ " . فَقَالَتْ يَا رَسُولَ اللَّهِ نَرْجُو بَرَكَتَهُ لِصِبْيَانِنَا قَالَ " أَصَبْتِ " .
Яна менга Муҳаммад ибн Рофиъ ривоят қилди, бизга Ҳужайн ибн Мусанно ривоят қилди, бизга Абдулазиз — у ибн Абу Салама — ривоят қилди, у Ишоқ ибн Абдуллаҳ ибн Абу Талҳадан, у Анас ибн Моликдан, у деди: Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам Умму Сулаймнинг уйига кириб, унинг тўшагида ухлардилар, у эса ўша ерда бўлмас эди. (Анас) деди: Бир куни у киши келдилар ва унинг тўшагида ухладилар. Умму Сулаймнинг олдига келиб: «Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам уйингда, тўшагингда ухладилар» дейилди. (Анас) деди: У келди, у киши терлаган ва терлари тўшак устидаги бир парча тери бўлакка тўпланган эди. У сандиқчасини очиб, ўша терни артиб, шишаларига сиқиб ола бошлади. Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам чўчиб дедилар: «Нима қилаяпсан, эй Умму Сулайм?» У деди: «Эй Расулуллаҳ, биз унинг баракасини болаларимиз учун умид қиламиз». У киши дедилар: «Тўғри қилибсан».