حَدَّثَنِي أَبُو الرَّبِيعِ الْعَتَكِيُّ، حَدَّثَنَا حَمَّادٌ، حَدَّثَنَا ثَابِتٌ، قَالَ سُئِلَ أَنَسُ بْنُ مَالِكٍ عَنْ خِضَابِ النَّبِيِّ، صلى الله عليه وسلم فَقَالَ لَوْ شِئْتُ أَنْ أَعُدَّ شَمَطَاتٍ كُنَّ فِي رَأْسِهِ فَعَلْتُ . وَقَالَ لَمْ يَخْتَضِبْ وَقَدِ اخْتَضَبَ أَبُو بَكْرٍ بِالْحِنَّاءِ وَالْكَتَمِ وَاخْتَضَبَ عُمَرُ بِالْحِنَّاءِ بَحْتًا .
Менга Абур-Робиъ Атакий ривоят қилиб: Бизга Ҳаммод ривоят қилиб: Бизга Собит ривоят қилиб деди: Анас ибн Моликдан Набий соллаллаҳу алайҳи васалламнинг бўяши ҳақида сўралди. У: «Агар бошларида бўлган оқарган тукларни санамоқчи бўлсам, санай олардим» деди. Ва: «У зот бўямаган, Абу Бакр эса ҳино ва катам билан, Умар эса фақат ҳино билан бўяган» деди.