حَدَّثَنَا أَبُو بَكْرِ بْنُ أَبِي شَيْبَةَ، حَدَّثَنَا ابْنُ نُمَيْرٍ، وَعَبْدَةُ، قَالاَ حَدَّثَنَا هِشَامٌ، عَنْ أَبِيهِ، قَالَ قَالَتْ لِي عَائِشَةُ أَبَوَاكَ وَاللَّهِ مِنَ الَّذِينَ اسْتَجَابُوا لِلَّهِ وَالرَّسُولِ مِنْ بَعْدِ مَا أَصَابَهُمُ الْقَرْحُ .
Бизга Абу Бакр ибн Абу Шайба ривоят қилди, бизга Ибн Нумайр ва Абда ривоят қилиб дедилар: бизга Ҳишом, отасидан ривоят қилиб деди: менга Оиша деди: «Аллаҳга қасамки, сенинг ота-онанг яра олганларидан кейин Аллаҳ ва Расулга жавоб берганлардан (исоба қилганлардан) эди.»