حَدَّثَنَا أَبُو بَكْرِ بْنُ أَبِي شَيْبَةَ، وَأَبُو كُرَيْبٍ وَابْنُ نُمَيْرٍ قَالُوا حَدَّثَنَا ابْنُ فُضَيْلٍ، عَنْ عُمَارَةَ، عَنْ أَبِي زُرْعَةَ، قَالَ سَمِعْتُ أَبَا هُرَيْرَةَ، قَالَ أَتَى جِبْرِيلُ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم فَقَالَ يَا رَسُولَ اللَّهِ هَذِهِ خَدِيجَةُ قَدْ أَتَتْكَ مَعَهَا إِنَاءٌ فِيهِ إِدَامٌ أَوْ طَعَامٌ أَوْ شَرَابٌ فَإِذَا هِيَ أَتَتْكَ فَاقْرَأْ عَلَيْهَا السَّلاَمَ مِنْ رَبِّهَا عَزَّ وَجَلَّ وَمِنِّي وَبَشِّرْهَا بِبَيْتٍ فِي الْجَنَّةِ مِنْ قَصَبٍ لاَ صَخَبَ فِيهِ وَلاَ نَصَبَ . قَالَ أَبُو بَكْرٍ فِي رِوَايَتِهِ عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ وَلَمْ يَقُلْ سَمِعْتُ . وَلَمْ يَقُلْ فِي الْحَدِيثِ وَمِنِّي .
Бизга Абу Бакр ибн Абу Шайба, Абу Курайб ва ибн Нумайр ривоят қилди, улар: «Бизга ибн Фузайл, Уморадан, у Абу Зуръадан ривоят қилди» деди. У деди: Мен Абу Ҳурайранинг шундай деганини эшитдим: Жибрил Набий соллаллаҳу алайҳи васалламнинг ҳузурларига келди ва деди: «Эй Расулуллаҳ, мана Хадижа ҳузурингизга келмоқда, унинг ёнида бир идиш бор, ичида ноз-неъмат ёки таом ёки ичимлик бор. У ҳузурингизга келганда, унга Азза ва Жалла бўлган Роббисидан ва мендан салом етказинг, ва унга жаннатда йўғон қамишдан қилинган бир уй борлиги билан хушхабар беринг — унда на шовқин бор, на чарчоқ.» Абу Бакр ўз ривоятида «Абу Ҳурайрадан» деди ва «эшитдим» демади. Ҳамда ҳадисда «мендан» демади.