حَدَّثَنَا أَبُو بَكْرِ بْنُ أَبِي شَيْبَةَ، وَحَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ نُمَيْرٍ، عَنْ زَكَرِيَّاءَ، ح وَحَدَّثَنَا ابْنُ نُمَيْرٍ، حَدَّثَنَا أَبِي، حَدَّثَنَا زَكَرِيَّاءُ، عَنْ فِرَاسٍ، عَنْ عَامِرٍ، عَنْ مَسْرُوقٍ، عَنْ عَائِشَةَ، قَالَتِ اجْتَمَعَ نِسَاءُ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم فَلَمْ يُغَادِرْ مِنْهُنَّ امْرَأَةً فَجَاءَتْ فَاطِمَةُ تَمْشِي كَأَنَّ مِشْيَتَهَا مِشْيَةُ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَقَالَ " مَرْحَبًا بِابْنَتِي " . فَأَجْلَسَهَا عَنْ يَمِينِهِ أَوْ عَنْ شِمَالِهِ ثُمَّ إِنَّهُ أَسَرَّ إِلَيْهَا حَدِيثًا فَبَكَتْ فَاطِمَةُ ثُمَّ إِنَّهُ سَارَّهَا فَضَحِكَتْ أَيْضًا فَقُلْتُ لَهَا مَا يُبْكِيكِ فَقَالَتْ مَا كُنْتُ لأُفْشِيَ سِرَّ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم . فَقُلْتُ مَا رَأَيْتُ كَالْيَوْمِ فَرَحًا أَقْرَبَ مِنْ حُزْنٍ . فَقُلْتُ لَهَا حِينَ بَكَتْ أَخَصَّكِ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم بِحَدِيثِهِ دُونَنَا ثُمَّ تَبْكِينَ وَسَأَلْتُهَا عَمَّا قَالَ فَقَالَتْ مَا كُنْتُ لأُفْشِيَ سِرَّ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم . حَتَّى إِذَا قُبِضَ سَأَلْتُهَا فَقَالَتْ إِنَّهُ كَانَ حَدَّثَنِي " أَنَّ جِبْرِيلَ كَانَ يُعَارِضُهُ بِالْقُرْآنِ كُلَّ عَامٍ مَرَّةً وَإِنَّهُ عَارَضَهُ بِهِ فِي الْعَامِ مَرَّتَيْنِ وَلاَ أُرَانِي إِلاَّ قَدْ حَضَرَ أَجَلِي وَإِنَّكِ أَوَّلُ أَهْلِي لُحُوقًا بِي وَنِعْمَ السَّلَفُ أَنَا لَكِ " . فَبَكَيْتُ لِذَلِكِ ثُمَّ إِنَّهُ سَارَّنِي فَقَالَ " أَلاَ تَرْضَيْنَ أَنْ تَكُونِي سَيِّدَةَ نِسَاءِ الْمُؤْمِنِينَ أَوْ سَيِّدَةَ نِسَاءِ هَذِهِ الأُمَّةِ " . فَضَحِكْتُ لِذَلِكِ .
Бизга Абу Бакр ибн Абу Шайба ривоят қилди ва бизга Абдуллаҳ ибн Нумайр Закариёдан ривоят қилди. (ҳ) Яна бизга Ибн Нумайр ривоят қилди: бизга отам ривоят қилди: бизга Закариё Фиросдан, у Омирдан, у Масруқдан, у Оишадан ривоят қилди. У айтди: Набий соллаллаҳу алайҳи васалламнинг аёллари жамландилар, улардан бирорта аёл қолмади. Шунда Фотима юриб келди — гўё унинг юриши Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламнинг юришлари эди. У зот: «Марҳабо, қизгинам» дедилар. Сўнг уни ўнг ёки чап ёнларига ўтқаздилар. Сўнг унга сир қилиб бир гап айтдилар, шунда Фотима йиғлади. Сўнг унга пичирладилар, шунда у яна кулди. Мен унга: Сени нима йиғлатяпти? — дедим. У айтди: Мен Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламнинг сирларини ошкор қилмасдим. Мен: Бугунгидай — қувончи қайғуга шу қадар яқин ҳолатни кўрмаган эдим, дедим. Мен унга, у йиғлаган пайтда: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам ўз сўзлари билан сени биздан айри равишда хос қилдилар-у, сен йиғлаяпсанми? — дедим ва у зот айтган нарсани сўрадим. У айтди: Мен Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламнинг сирларини ошкор қилмасдим. То у зот вафот этгач, мен ундан сўрадим. У айтди: У зот менга шуни ривоят қилган эдилар: «Жибрил менга Қуръанни ҳар йили бир марта кўриб чиқар эди, бу йили эса у менга уни икки марта кўриб чиқди. Мен ажалим етиб келганини бошқача кўрмаяпман, сен аҳлларимдан энг аввал менга қўшилувчисан. Мен сен учун нақадар яхши салафман.» Шунда мен бунинг учун йиғладим. Сўнг у зот менга пичирлаб айтдилар: «Сен мўминлар аёлларининг саййидаси ёки бу уммат аёлларининг саййидаси бўлишингга рози эмасмисан?» Шунда мен бунинг учун кулдим.