حَدَّثَنَا أَحْمَدُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ يُونُسَ، وَقُتَيْبَةُ بْنُ سَعِيدٍ، كِلاَهُمَا عَنِ اللَّيْثِ بْنِ سَعْدٍ، قَالَ ابْنُ يُونُسَ حَدَّثَنَا لَيْثٌ، حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ عُبَيْدِ اللَّهِ بْنِ أَبِي مُلَيْكَةَ الْقُرَشِيُّ التَّيْمِيُّ، أَنَّحَدَّثَهُ أَنَّهُ، سَمِعَ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم عَلَى الْمِنْبَرِ وَهُوَ يَقُولُ " إِنَّ بَنِي هِشَامِ بْنِ الْمُغِيرَةِ اسْتَأْذَنُونِي أَنْ يُنْكِحُوا ابْنَتَهُمْ عَلِيَّ بْنَ أَبِي طَالِبٍ فَلاَ آذَنُ لَهُمْ ثُمَّ لاَ آذَنُ لَهُمْ ثُمَّ لاَ آذَنُ لَهُمْ إِلاَّ أَنْ يُحِبَّ ابْنُ أَبِي طَالِبٍ أَنْ يُطَلِّقَ ابْنَتِي وَيَنْكِحَ ابْنَتَهُمْ فَإِنَّمَا ابْنَتِي بَضْعَةٌ مِنِّي يَرِيبُنِي مَا رَابَهَا وَيُؤْذِينِي مَا آذَاهَا " .
Бизга Аҳмад ибн Абдуллаҳ ибн Юнус ва Қутайба ибн Саъийд — иккаласи Лайс ибн Саъддан — ривоят қилди. Ибн Юнус айтди: бизга Лайс ривоят қилди, бизга Абдуллаҳ ибн Убайдуллаҳ ибн Абу Мулайка ал-Қураший ат-Таймий ривоят қилди: Мисвар ибн Махрама унга ривоят қилиб, у Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламни минбар устида туриб бундай деяётганларини эшитганини айтди: «Ҳишом ибн Муғийра авлоди мендан ўз қизларини Али ибн Абу Толибга никоҳлаш учун изн сўрадилар. Мен уларга изн бермайман, яна изн бермайман, яна изн бермайман — магар Ибн Абу Толиб менинг қизимни талоқ қилиб, уларнинг қизини олишни истасагина (бошқа гап). Чунки қизим мендан бир бўлакдир; уни шубҳалантирган нарса мени ҳам шубҳалантиради, унга озор берган нарса менга ҳам озор беради.»
حَدَّثَنِي أَبُو مَعْمَرٍ، إِسْمَاعِيلُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ الْهُذَلِيُّ حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، عَنْ عَمْرٍو، عَنِ ابْنِ أَبِي مُلَيْكَةَ، عَنِ الْمِسْوَرِ بْنِ مَخْرَمَةَ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم " إِنَّمَا فَاطِمَةُ بَضْعَةٌ مِنِّي يُؤْذِينِي مَا آذَاهَا " .
Менга Абу Маъмар Исмоил ибн Иброҳийм ал-Ҳузалий ривоят қилди: бизга Суфён Амрдан, у Ибн Абу Мулайкадан, у Мисвар ибн Махрамадан ривоят қилди. У айтди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам: «Фотима мендан бир бўлакдир; унга озор берган нарса менга ҳам озор беради» дедилар.
حَدَّثَنِي أَحْمَدُ بْنُ حَنْبَلٍ، أَخْبَرَنَا يَعْقُوبُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، حَدَّثَنَا أَبِي، عَنِ الْوَلِيدِ بْنِ كَثِيرٍ، حَدَّثَنِي مُحَمَّدُ بْنُ عَمْرِو بْنِ حَلْحَلَةَ الدُّؤَلِيُّ، أَنَّ ابْنَ شِهَابٍ، حَدَّثَهُ أَنَّ عَلِيَّ بْنَ الْحُسَيْنِ حَدَّثَهُ أَنَّهُمْ، حِينَ قَدِمُوا الْمَدِينَةَ مِنْ عِنْدِ يَزِيدَ بْنِ مُعَاوِيَةَ مَقْتَلَ الْحُسَيْنِ بْنِ عَلِيٍّ رضى الله عنهما لَقِيَهُ الْمِسْوَرُ بْنُ مَخْرَمَةَ فَقَالَ لَهُ هَلْ لَكَ إِلَىَّ مِنْ حَاجَةٍ تَأْمُرُنِي بِهَا قَالَ فَقُلْتُ لَهُ لاَ . قَالَ لَهُ هَلْ أَنْتَ مُعْطِيَّ سَيْفَ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَإِنِّي أَخَافُ أَنْ يَغْلِبَكَ الْقَوْمُ عَلَيْهِ وَايْمُ اللَّهِ لَئِنْ أَعْطَيْتَنِيهِ لاَ يُخْلَصُ إِلَيْهِ أَبَدًا حَتَّى تَبْلُغَ نَفْسِي إِنَّ عَلِيَّ بْنَ أَبِي طَالِبٍ خَطَبَ بِنْتَ أَبِي جَهْلٍ عَلَى فَاطِمَةَ فَسَمِعْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم وَهُوَ يَخْطُبُ النَّاسَ فِي ذَلِكَ عَلَى مِنْبَرِهِ هَذَا وَأَنَا يَوْمَئِذٍ مُحْتَلِمٌ فَقَالَ " إِنَّ فَاطِمَةَ مِنِّي وَإِنِّي أَتَخَوَّفُ أَنْ تُفْتَنَ فِي دِينِهَا " . قَالَ ثُمَّ ذَكَرَ صِهْرًا لَهُ مِنْ بَنِي عَبْدِ شَمْسٍ فَأَثْنَى عَلَيْهِ فِي مُصَاهَرَتِهِ إِيَّاهُ فَأَحْسَنَ قَالَ " حَدَّثَنِي فَصَدَقَنِي وَوَعَدَنِي فَأَوْفَى لِي وَإِنِّي لَسْتُ أُحَرِّمُ حَلاَلاً وَلاَ أُحِلُّ حَرَامًا وَلَكِنْ وَاللَّهِ لاَ تَجْتَمِعُ بِنْتُ رَسُولِ اللَّهِ وَبِنْتُ عَدُوِّ اللَّهِ مَكَانًا وَاحِدًا أَبَدًا " .
Менга Аҳмад ибн Ҳанбал ривоят қилди: бизга Яъқуб ибн Иброҳийм хабар берди: бизга отам ал-Валиду ибн Касийрдан ривоят қилди: менга Муҳаммад ибн Амр ибн Ҳалҳала ад-Дуъалий ривоят қилдики, Ибн Шиҳоб унга ривоят қилди, Али ибн ал-Ҳусайн унга ривоят қилдики: Улар Язид ибн Муовия ҳузуридан, ал-Ҳусайн ибн Али розияллаҳу анҳумо ўлдирилган вақтда Мадинага келганларида, уларни Мисвар ибн Махрама кутиб олди ва унга айтди: Менга буюрадиган бирор ҳожатинг борми? У (Али ибн ал-Ҳусайн) айтди: Мен унга «йўқ» дедим. У (Мисвар) унга айтди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламнинг қиличини менга берасанми? Чунки мен бу қавм уни сендан тортиб олишидан қўрқаман. Аллаҳга қасамки, агар уни менга берсанг, жоним чиққунча ҳеч ким унга ета олмайди. Али ибн Абу Толиб Фотиманинг устига Абу Жаҳлнинг қизини хостгорлик қилган эди. Мен Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламни шу ҳақда мана шу минбарларида халққа хутба қилаётганларини эшитдим — мен ўша куни балоғатга етган эдим — у зот айтдилар: «Фотима мендандир, мен унинг дийнида фитнага тушишидан қўрқаман.» Сўнг у зот Абду Шамс авлодидан бўлган бир куёвини зикр қилдилар ва у билан қуда бўлганликларида уни мақтадилар, яхши гапирдилар. У зот айтдилар: «У менга гапирди ва рост гапирди, менга ваъда берди ва менга вафо қилди. Мен ҳалолни ҳаром қилмайман, ҳаромни ҳалол қилмайман; лекин Аллаҳга қасамки, Расулуллаҳнинг қизи билан Аллаҳнинг душманининг қизи бир жойда ҳеч қачон жамланмайди.»
حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ عَبْدِ الرَّحْمَنِ الدَّارِمِيُّ، أَخْبَرَنَا أَبُو الْيَمَانِ، أَخْبَرَنَا شُعَيْبٌ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، أَخْبَرَنِي عَلِيُّ بْنُ حُسَيْنٍ، أَنَّ الْمِسْوَرَ بْنَ مَخْرَمَةَ، أَخْبَرَهُ أَنَّ عَلِيَّ بْنَ أَبِي طَالِبٍ خَطَبَ بِنْتَ أَبِي جَهْلٍ وَعِنْدَهُ فَاطِمَةُ بِنْتُ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَلَمَّا سَمِعَتْ بِذَلِكَ فَاطِمَةُ أَتَتِ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم فَقَالَتْ لَهُ إِنَّ قَوْمَكَ يَتَحَدَّثُونَ أَنَّكَ لاَ تَغْضَبُ لِبَنَاتِكَ وَهَذَا عَلِيٌّ نَاكِحًا ابْنَةَ أَبِي جَهْلٍ . قَالَ الْمِسْوَرُ فَقَامَ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم فَسَمِعْتُهُ حِينَ تَشَهَّدَ ثُمَّ قَالَ " أَمَّا بَعْدُ فَإِنِّي أَنْكَحْتُ أَبَا الْعَاصِ بْنَ الرَّبِيعِ فَحَدَّثَنِي فَصَدَقَنِي وَإِنَّ فَاطِمَةَ بِنْتَ مُحَمَّدٍ مُضْغَةٌ مِنِّي وَإِنَّمَا أَكْرَهُ أَنْ يَفْتِنُوهَا وَإِنَّهَا وَاللَّهِ لاَ تَجْتَمِعُ بِنْتُ رَسُولِ اللَّهِ وَبِنْتُ عَدُوِّ اللَّهِ عِنْدَ رَجُلٍ وَاحِدٍ أَبَدًا " . قَالَ فَتَرَكَ عَلِيٌّ الْخِطْبَةَ .
Бизга Абдуллаҳ ибн Абдурраҳмон ад-Дорамий ривоят қилди: бизга Абул Ямон хабар берди: бизга Шуъайб аз-Зуҳрийдан хабар берди: менга Али ибн Ҳусайн хабар бердики, Мисвар ибн Махрама унга хабар берди: Али ибн Абу Толиб Абу Жаҳлнинг қизини хостгорлик қилди, ҳолбуки унинг ҳузурида Фотима — Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламнинг қизи — бор эди. Фотима буни эшитгач, Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам ҳузурига келиб унга айтди: Сенинг қавминг, сен қизларинг учун ғазабланмайсан, деб гаплашишяпти, мана бу Али Абу Жаҳлнинг қизини никоҳламоқчи. Мисвар айтди: Шунда Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам турдилар, мен у зотнинг ташаҳҳуд айтганларини эшитдим, сўнг айтдилар: «Аммо баъд: мен Абул-Ос ибн ар-Рабеъни (қизимга) никоҳлаган эдим; у менга гапирди ва менга рост гапирди. Албатта Фотима бинт Муҳаммад мендан бир бўлакдир, мен уларнинг уни фитнага солишларини ёқтирмайман. Ва Аллаҳга қасамки, Расулуллаҳнинг қизи билан Аллаҳнинг душманининг қизи бир кишининг ҳузурида ҳеч қачон жамланмайди.» У айтди: Шунда Али хостгорликдан воз кечди.
وَحَدَّثَنِيهِ أَبُو مَعْنٍ الرَّقَاشِيُّ، حَدَّثَنَا وَهْبٌ، - يَعْنِي ابْنَ جَرِيرٍ - عَنْ أَبِيهِ، قَالَ سَمِعْتُ النُّعْمَانَ، - يَعْنِي ابْنَ رَاشِدٍ - يُحَدِّثُ عَنِ الزُّهْرِيِّ، بِهَذَا الإِسْنَادِ نَحْوَهُ .
Буни менга Абу Маън ар-Рақоший ҳам ривоят қилди: бизга Ваҳб — яъни ибн Жарийр — отасидан ривоят қилди, у айтди: Мен Нуъмонни — яъни ибн Рошидни — аз-Зуҳрийдан шу иснод билан шунга ўхшаш ривоят қилаётганини эшитдим.
حَدَّثَنَا مَنْصُورُ بْنُ أَبِي مُزَاحِمٍ، حَدَّثَنَا إِبْرَاهِيمُ، - يَعْنِي ابْنَ سَعْدٍ - عَنْ أَبِيهِ، عَنْ عُرْوَةَ، عَنْ عَائِشَةَ، ح وَحَدَّثَنِي زُهَيْرُ بْنُ حَرْبٍ، - وَاللَّفْظُ لَهُ - حَدَّثَنَا يَعْقُوبُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، حَدَّثَنَا أَبِي، عَنْ أَبِيهِ، أَنَّ عُرْوَةَ بْنَ الزُّبَيْرِ، حَدَّثَهُ أَنَّ عَائِشَةَ حَدَّثَتْهُ أَنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم دَعَا فَاطِمَةَ ابْنَتَهُ فَسَارَّهَا فَبَكَتْ ثُمَّ سَارَّهَا فَضَحِكَتْ فَقَالَتْ عَائِشَةُ فَقُلْتُ لِفَاطِمَةَ مَا هَذَا الَّذِي سَارَّكِ بِهِ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَبَكَيْتِ ثُمَّ سَارَّكِ فَضَحِكْتِ قَالَتْ سَارَّنِي فَأَخْبَرَنِي بِمَوْتِهِ فَبَكَيْتُ ثُمَّ سَارَّنِي فَأَخْبَرَنِي أَنِّي أَوَّلُ مَنْ يَتْبَعُهُ مِنْ أَهْلِهِ فَضَحِكْتُ .
Бизга Мансур ибн Абу Музоҳим ривоят қилди: бизга Иброҳийм — яъни ибн Саъд — отасидан, у Урвадан, у Оишадан ривоят қилди. (ҳ) Яна менга Зуҳайр ибн Ҳарб ривоят қилди — лафз уники: бизга Яъқуб ибн Иброҳийм ривоят қилди: бизга отам ўз отасидан ривоят қилдики, Урва ибн аз-Зубайр унга ривоят қилди, Оиша унга ривоят қилдики: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам қизлари Фотимани чақириб, унга пичирлаб бир нарса айтдилар, шунда у йиғлади. Сўнг яна пичирлаб айтдилар, шунда у кулди. Оиша айтди: Мен Фотимага: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам сенга пичирлаб нима айтдики, йиғладинг, сўнг яна пичирладилар, кулдинг? — дедим. У айтди: У зот менга пичирлаб ўзларининг вафотларини хабар бердилар, шунда йиғладим. Сўнг яна пичирлаб, мен у зотнинг аҳлларидан энг аввал ортларидан борадиган киши эканимни хабар бердилар, шунда кулдим.
حَدَّثَنَا أَبُو كَامِلٍ الْجَحْدَرِيُّ، فُضَيْلُ بْنُ حُسَيْنٍ حَدَّثَنَا أَبُو عَوَانَةَ، عَنْ فِرَاسٍ، عَنْ عَامِرٍ، عَنْ مَسْرُوقٍ، عَنْ عَائِشَةَ، قَالَتْ كُنَّ أَزْوَاجُ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم عِنْدَهُ لَمْ يُغَادِرْ مِنْهُنَّ وَاحِدَةً فَأَقْبَلَتْ فَاطِمَةُ تَمْشِي مَا تُخْطِئُ مِشْيَتُهَا مِنْ مِشْيَةِ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم شَيْئًا فَلَمَّا رَآهَا رَحَّبَ بِهَا فَقَالَ " مَرْحَبًا بِابْنَتِي " . ثُمَّ أَجْلَسَهَا عَنْ يَمِينِهِ أَوْ عَنْ شِمَالِهِ ثُمَّ سَارَّهَا فَبَكَتْ بُكَاءً شَدِيدًا فَلَمَّا رَأَى جَزَعَهَا سَارَّهَا الثَّانِيَةَ فَضَحِكَتْ . فَقُلْتُ لَهَا خَصَّكِ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم مِنْ بَيْنِ نِسَائِهِ بِالسِّرَارِ ثُمَّ أَنْتِ تَبْكِينَ فَلَمَّا قَامَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم سَأَلْتُهَا مَا قَالَ لَكِ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قَالَتْ مَا كُنْتُ أُفْشِي عَلَى رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم سِرَّهُ . قَالَتْ فَلَمَّا تُوُفِّيَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم قُلْتُ عَزَمْتُ عَلَيْكِ بِمَا لِي عَلَيْكِ مِنَ الْحَقِّ لَمَا حَدَّثْتِنِي مَا قَالَ لَكِ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَقَالَتْ أَمَّا الآنَ فَنَعَمْ أَمَّا حِينَ سَارَّنِي فِي الْمَرَّةِ الأُولَى فَأَخْبَرَنِي " أَنَّ جِبْرِيلَ كَانَ يُعَارِضُهُ الْقُرْآنَ فِي كُلِّ سَنَةٍ مَرَّةً أَوْ مَرَّتَيْنِ وَإِنَّهُ عَارَضَهُ الآنَ مَرَّتَيْنِ وَإِنِّي لاَ أُرَى الأَجَلَ إِلاَّ قَدِ اقْتَرَبَ فَاتَّقِي اللَّهَ وَاصْبِرِي فَإِنَّهُ نِعْمَ السَّلَفُ أَنَا لَكِ " . قَالَتْ فَبَكَيْتُ بُكَائِي الَّذِي رَأَيْتِ فَلَمَّا رَأَى جَزَعِي سَارَّنِي الثَّانِيَةَ فَقَالَ " يَا فَاطِمَةُ أَمَا تَرْضَىْ أَنْ تَكُونِي سَيِّدَةَ نِسَاءِ الْمُؤْمِنِينَ أَوْ سَيِّدَةَ نِسَاءِ هَذِهِ الأُمَّةِ " . قَالَتْ فَضَحِكْتُ ضَحِكِي الَّذِي رَأَيْتِ .
Бизга Абу Комил ал-Жаҳдарий Фудайл ибн Ҳусайн ривоят қилди: бизга Абу Авона Фиросдан, у Омирдан, у Масруқдан, у Оишадан ривоят қилди. У айтди: Набий соллаллаҳу алайҳи васалламнинг аёллари у зотнинг ҳузурида эдилар, улардан бирортаси ҳам қолмаган эди. Шунда Фотима келиб қолди — юриши Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламнинг юришларидан заррача фарқ қилмасди. У зот уни кўрганларида унга марҳабо айтиб: «Марҳабо, қизгинам» дедилар. Сўнг уни ўнг ёки чап ёнларига ўтқаздилар. Сўнг унга пичирладилар, шунда у қаттиқ йиғлади. У зот унинг изтиробини кўргач, иккинчи марта пичирладилар, шунда у кулди. Мен унга: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам аёллари орасидан сени пичирлаш билан хос қилдилар-у, сен йиғлаяпсанми? — дедим. Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам ўринларидан турганларида, мен ундан: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам сенга нима дедилар? — деб сўрадим. У айтди: Мен Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламнинг сирларини ошкор қилмасдим. У айтди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам вафот этганларида, мен айтдим: Менинг сенга бўлган ҳаққим ҳурмати сендан қатъий талаб қиламанки, Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам сенга айтган нарсани менга айтиб бер. Шунда у айтди: Энди бўлса, ҳа (айтаман). У зот менга биринчи марта пичирлаганларида, менга шуни хабар бердиларки: «Жибрил менга Қуръанни ҳар йили бир ёки икки марта кўриб чиқар эди, бу сафар у менга икки марта кўриб чиқди. Мен ажалим яқинлашганидан бошқа нарсани кўрмаяпман. Бас, Аллаҳдан қўрқ ва сабр қил, чунки мен сен учун нақадар яхши салаф (ортда қоладиган)ман.» У айтди: Шунда мен сен кўрган йиғимни йиғладим. У зот менинг изтиробимни кўрганларида, иккинчи марта пичирлаб айтдилар: «Эй Фотима, сен мўминлар аёлларининг саййидаси ёки бу уммат аёлларининг саййидаси бўлишингга рози эмасмисан?» У айтди: Шунда мен сен кўрган кулгумни кулдим.
حَدَّثَنَا أَبُو بَكْرِ بْنُ أَبِي شَيْبَةَ، وَحَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ نُمَيْرٍ، عَنْ زَكَرِيَّاءَ، ح وَحَدَّثَنَا ابْنُ نُمَيْرٍ، حَدَّثَنَا أَبِي، حَدَّثَنَا زَكَرِيَّاءُ، عَنْ فِرَاسٍ، عَنْ عَامِرٍ، عَنْ مَسْرُوقٍ، عَنْ عَائِشَةَ، قَالَتِ اجْتَمَعَ نِسَاءُ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم فَلَمْ يُغَادِرْ مِنْهُنَّ امْرَأَةً فَجَاءَتْ فَاطِمَةُ تَمْشِي كَأَنَّ مِشْيَتَهَا مِشْيَةُ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَقَالَ " مَرْحَبًا بِابْنَتِي " . فَأَجْلَسَهَا عَنْ يَمِينِهِ أَوْ عَنْ شِمَالِهِ ثُمَّ إِنَّهُ أَسَرَّ إِلَيْهَا حَدِيثًا فَبَكَتْ فَاطِمَةُ ثُمَّ إِنَّهُ سَارَّهَا فَضَحِكَتْ أَيْضًا فَقُلْتُ لَهَا مَا يُبْكِيكِ فَقَالَتْ مَا كُنْتُ لأُفْشِيَ سِرَّ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم . فَقُلْتُ مَا رَأَيْتُ كَالْيَوْمِ فَرَحًا أَقْرَبَ مِنْ حُزْنٍ . فَقُلْتُ لَهَا حِينَ بَكَتْ أَخَصَّكِ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم بِحَدِيثِهِ دُونَنَا ثُمَّ تَبْكِينَ وَسَأَلْتُهَا عَمَّا قَالَ فَقَالَتْ مَا كُنْتُ لأُفْشِيَ سِرَّ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم . حَتَّى إِذَا قُبِضَ سَأَلْتُهَا فَقَالَتْ إِنَّهُ كَانَ حَدَّثَنِي " أَنَّ جِبْرِيلَ كَانَ يُعَارِضُهُ بِالْقُرْآنِ كُلَّ عَامٍ مَرَّةً وَإِنَّهُ عَارَضَهُ بِهِ فِي الْعَامِ مَرَّتَيْنِ وَلاَ أُرَانِي إِلاَّ قَدْ حَضَرَ أَجَلِي وَإِنَّكِ أَوَّلُ أَهْلِي لُحُوقًا بِي وَنِعْمَ السَّلَفُ أَنَا لَكِ " . فَبَكَيْتُ لِذَلِكِ ثُمَّ إِنَّهُ سَارَّنِي فَقَالَ " أَلاَ تَرْضَيْنَ أَنْ تَكُونِي سَيِّدَةَ نِسَاءِ الْمُؤْمِنِينَ أَوْ سَيِّدَةَ نِسَاءِ هَذِهِ الأُمَّةِ " . فَضَحِكْتُ لِذَلِكِ .
Бизга Абу Бакр ибн Абу Шайба ривоят қилди ва бизга Абдуллаҳ ибн Нумайр Закариёдан ривоят қилди. (ҳ) Яна бизга Ибн Нумайр ривоят қилди: бизга отам ривоят қилди: бизга Закариё Фиросдан, у Омирдан, у Масруқдан, у Оишадан ривоят қилди. У айтди: Набий соллаллаҳу алайҳи васалламнинг аёллари жамландилар, улардан бирорта аёл қолмади. Шунда Фотима юриб келди — гўё унинг юриши Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламнинг юришлари эди. У зот: «Марҳабо, қизгинам» дедилар. Сўнг уни ўнг ёки чап ёнларига ўтқаздилар. Сўнг унга сир қилиб бир гап айтдилар, шунда Фотима йиғлади. Сўнг унга пичирладилар, шунда у яна кулди. Мен унга: Сени нима йиғлатяпти? — дедим. У айтди: Мен Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламнинг сирларини ошкор қилмасдим. Мен: Бугунгидай — қувончи қайғуга шу қадар яқин ҳолатни кўрмаган эдим, дедим. Мен унга, у йиғлаган пайтда: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам ўз сўзлари билан сени биздан айри равишда хос қилдилар-у, сен йиғлаяпсанми? — дедим ва у зот айтган нарсани сўрадим. У айтди: Мен Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламнинг сирларини ошкор қилмасдим. То у зот вафот этгач, мен ундан сўрадим. У айтди: У зот менга шуни ривоят қилган эдилар: «Жибрил менга Қуръанни ҳар йили бир марта кўриб чиқар эди, бу йили эса у менга уни икки марта кўриб чиқди. Мен ажалим етиб келганини бошқача кўрмаяпман, сен аҳлларимдан энг аввал менга қўшилувчисан. Мен сен учун нақадар яхши салафман.» Шунда мен бунинг учун йиғладим. Сўнг у зот менга пичирлаб айтдилар: «Сен мўминлар аёлларининг саййидаси ёки бу уммат аёлларининг саййидаси бўлишингга рози эмасмисан?» Шунда мен бунинг учун кулдим.