حَدَّثَنِي أَحْمَدُ بْنُ حَنْبَلٍ، أَخْبَرَنَا يَعْقُوبُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، حَدَّثَنَا أَبِي، عَنِ الْوَلِيدِ بْنِ كَثِيرٍ، حَدَّثَنِي مُحَمَّدُ بْنُ عَمْرِو بْنِ حَلْحَلَةَ الدُّؤَلِيُّ، أَنَّ ابْنَ شِهَابٍ، حَدَّثَهُ أَنَّ عَلِيَّ بْنَ الْحُسَيْنِ حَدَّثَهُ أَنَّهُمْ، حِينَ قَدِمُوا الْمَدِينَةَ مِنْ عِنْدِ يَزِيدَ بْنِ مُعَاوِيَةَ مَقْتَلَ الْحُسَيْنِ بْنِ عَلِيٍّ رضى الله عنهما لَقِيَهُ الْمِسْوَرُ بْنُ مَخْرَمَةَ فَقَالَ لَهُ هَلْ لَكَ إِلَىَّ مِنْ حَاجَةٍ تَأْمُرُنِي بِهَا قَالَ فَقُلْتُ لَهُ لاَ . قَالَ لَهُ هَلْ أَنْتَ مُعْطِيَّ سَيْفَ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَإِنِّي أَخَافُ أَنْ يَغْلِبَكَ الْقَوْمُ عَلَيْهِ وَايْمُ اللَّهِ لَئِنْ أَعْطَيْتَنِيهِ لاَ يُخْلَصُ إِلَيْهِ أَبَدًا حَتَّى تَبْلُغَ نَفْسِي إِنَّ عَلِيَّ بْنَ أَبِي طَالِبٍ خَطَبَ بِنْتَ أَبِي جَهْلٍ عَلَى فَاطِمَةَ فَسَمِعْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم وَهُوَ يَخْطُبُ النَّاسَ فِي ذَلِكَ عَلَى مِنْبَرِهِ هَذَا وَأَنَا يَوْمَئِذٍ مُحْتَلِمٌ فَقَالَ " إِنَّ فَاطِمَةَ مِنِّي وَإِنِّي أَتَخَوَّفُ أَنْ تُفْتَنَ فِي دِينِهَا " . قَالَ ثُمَّ ذَكَرَ صِهْرًا لَهُ مِنْ بَنِي عَبْدِ شَمْسٍ فَأَثْنَى عَلَيْهِ فِي مُصَاهَرَتِهِ إِيَّاهُ فَأَحْسَنَ قَالَ " حَدَّثَنِي فَصَدَقَنِي وَوَعَدَنِي فَأَوْفَى لِي وَإِنِّي لَسْتُ أُحَرِّمُ حَلاَلاً وَلاَ أُحِلُّ حَرَامًا وَلَكِنْ وَاللَّهِ لاَ تَجْتَمِعُ بِنْتُ رَسُولِ اللَّهِ وَبِنْتُ عَدُوِّ اللَّهِ مَكَانًا وَاحِدًا أَبَدًا " .
Менга Аҳмад ибн Ҳанбал ривоят қилди: бизга Яъқуб ибн Иброҳийм хабар берди: бизга отам ал-Валиду ибн Касийрдан ривоят қилди: менга Муҳаммад ибн Амр ибн Ҳалҳала ад-Дуъалий ривоят қилдики, Ибн Шиҳоб унга ривоят қилди, Али ибн ал-Ҳусайн унга ривоят қилдики: Улар Язид ибн Муовия ҳузуридан, ал-Ҳусайн ибн Али розияллаҳу анҳумо ўлдирилган вақтда Мадинага келганларида, уларни Мисвар ибн Махрама кутиб олди ва унга айтди: Менга буюрадиган бирор ҳожатинг борми? У (Али ибн ал-Ҳусайн) айтди: Мен унга «йўқ» дедим. У (Мисвар) унга айтди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламнинг қиличини менга берасанми? Чунки мен бу қавм уни сендан тортиб олишидан қўрқаман. Аллаҳга қасамки, агар уни менга берсанг, жоним чиққунча ҳеч ким унга ета олмайди. Али ибн Абу Толиб Фотиманинг устига Абу Жаҳлнинг қизини хостгорлик қилган эди. Мен Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламни шу ҳақда мана шу минбарларида халққа хутба қилаётганларини эшитдим — мен ўша куни балоғатга етган эдим — у зот айтдилар: «Фотима мендандир, мен унинг дийнида фитнага тушишидан қўрқаман.» Сўнг у зот Абду Шамс авлодидан бўлган бир куёвини зикр қилдилар ва у билан қуда бўлганликларида уни мақтадилар, яхши гапирдилар. У зот айтдилар: «У менга гапирди ва рост гапирди, менга ваъда берди ва менга вафо қилди. Мен ҳалолни ҳаром қилмайман, ҳаромни ҳалол қилмайман; лекин Аллаҳга қасамки, Расулуллаҳнинг қизи билан Аллаҳнинг душманининг қизи бир жойда ҳеч қачон жамланмайди.»