حَدَّثَنَا سَعِيدُ بْنُ مُحَمَّدٍ الْجَرْمِيُّ، حَدَّثَنَا يَعْقُوبُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، حَدَّثَنَا أَبِي أَنَّ الْوَلِيدَ بْنَ كَثِيرٍ، حَدَّثَهُ عَنْ مُحَمَّدِ بْنِ عَمْرِو بْنِ حَلْحَلَةَ الدُّؤَلِيِّ، حَدَّثَهُ أَنَّ ابْنَ شِهَابٍ حَدَّثَهُ أَنَّ عَلِيَّ بْنَ حُسَيْنٍ حَدَّثَهُ أَنَّهُمْ، حِينَ قَدِمُوا الْمَدِينَةَ مِنْ عِنْدِ يَزِيدَ بْنِ مُعَاوِيَةَ مَقْتَلَ حُسَيْنِ بْنِ عَلِيٍّ رَحْمَةُ اللَّهِ عَلَيْهِ لَقِيَهُ الْمِسْوَرُ بْنُ مَخْرَمَةَ فَقَالَ لَهُ هَلْ لَكَ إِلَىَّ مِنْ حَاجَةٍ تَأْمُرُنِي بِهَا فَقُلْتُ لَهُ لاَ. فَقَالَ لَهُ فَهَلْ أَنْتَ مُعْطِيَّ سَيْفَ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَإِنِّي أَخَافُ أَنْ يَغْلِبَكَ الْقَوْمُ عَلَيْهِ، وَايْمُ اللَّهِ، لَئِنْ أَعْطَيْتَنِيهِ لاَ يُخْلَصُ إِلَيْهِمْ أَبَدًا حَتَّى تُبْلَغَ نَفْسِي، إِنَّ عَلِيَّ بْنَ أَبِي طَالِبٍ خَطَبَ ابْنَةَ أَبِي جَهْلٍ عَلَى فَاطِمَةَ ـ عَلَيْهَا السَّلاَمُ ـ فَسَمِعْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَخْطُبُ النَّاسَ فِي ذَلِكَ عَلَى مِنْبَرِهِ هَذَا وَأَنَا يَوْمَئِذٍ مُحْتَلِمٌ فَقَالَ " إِنَّ فَاطِمَةَ مِنِّي، وَأَنَا أَتَخَوَّفُ أَنْ تُفْتَنَ فِي دِينِهَا ". ثُمَّ ذَكَرَ صِهْرًا لَهُ مِنْ بَنِي عَبْدِ شَمْسٍ، فَأَثْنَى عَلَيْهِ فِي مُصَاهَرَتِهِ إِيَّاهُ قَالَ " حَدَّثَنِي فَصَدَقَنِي، وَوَعَدَنِي فَوَفَى لِي، وَإِنِّي لَسْتُ أُحَرِّمُ حَلاَلاً وَلاَ أُحِلُّ حَرَامًا، وَلَكِنْ وَاللَّهِ لاَ تَجْتَمِعُ بِنْتُ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم وَبِنْتُ عَدُوِّ اللَّهِ أَبَدًا ".
Саъид ибн Муҳаммад Жармий бизга айтди, Яъқуб ибн Иброҳим бизга айтди, отам бизга айтди, Валид ибн Касир унга айтди, Муҳаммад ибн Амр ибн Ҳалҳала Дувалийдан, у унга айтди, Ибн Шиҳоб унга айтди, Али ибн Ҳусайн унга айтдики, улар Ҳусайн ибн Али раҳматуллаҳи алайҳ ўлдирилганидан кейин Язид ибн Муовиянинг олдидан Мадинага келганларида, уларни Мисвар ибн Махрама учратиб, унга: «Сенинг менга буюрадиган бирор ҳожатинг борми?», деди. Мен унга: «Йўқ», дедим. У унга: «Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламнинг қиличини менга берасанми? Чунки мен бу қавм (Язид одамлари) сени ундан ғолиб (маҳрум) қилишидан қўрқаман. Аллаҳга қасамки, агар уни менга берсанг, у ҳеч қачон уларга етмайди (мен ўлмагунча)», деди. (Сўнг деди:) Албатта, Али ибн Абу Толиб Фотима алайҳассалом (устига, яъни унинг устига кундош қилиб) Абу Жаҳлнинг қизини совчи қўйди. Мен Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламнинг бу ҳақда мана шу минбарида одамларга хутба қилаётганини эшитдим — мен ўша куни балоғатга етган эдим — у: «Албатта, Фотима мендандир, мен унинг дийни борасида фитнага тушишидан (синалишидан) қўрқаман», деди. Сўнг Бану Абду Шамсдан бўлган бир куёвини эслатиб, унга (Набийга) куёвлик қилганида уни мақтади ва: «У менга (гап) айтди, рост айтди; менга ваъда берди, ваъдасига вафо қилди. Мен ҳақиқатан ҳалолни ҳаром қилмайман ва ҳаромни ҳалол қилмайман; лекин Аллаҳга қасамки, Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламнинг қизи ва Аллаҳнинг душманининг қизи ҳеч қачон (бир кишида) жамланмайди», деди.