حَدَّثَنَا أَحْمَدُ بْنُ مُحَمَّدِ بْنِ حَنْبَلٍ، حَدَّثَنَا يَعْقُوبُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ بْنِ سَعْدٍ، حَدَّثَنِي أَبِي، عَنِ الْوَلِيدِ بْنِ كَثِيرٍ، حَدَّثَنِي مُحَمَّدُ بْنُ عَمْرِو بْنِ حَلْحَلَةَ الدُّؤَلِيُّ، أَنَّ ابْنَ شِهَابٍ، حَدَّثَهُ أَنَّ عَلِيَّ بْنَ الْحُسَيْنِ حَدَّثَهُ أَنَّهُمْ، حِينَ قَدِمُوا الْمَدِينَةَ مِنْ عِنْدِ يَزِيدَ بْنِ مُعَاوِيَةَ مَقْتَلَ الْحُسَيْنِ بْنِ عَلِيٍّ - رضى الله عنهما - لَقِيَهُ الْمِسْوَرُ بْنُ مَخْرَمَةَ فَقَالَ لَهُ هَلْ لَكَ إِلَىَّ مِنْ حَاجَةٍ تَأْمُرُنِي بِهَا قَالَ فَقُلْتُ لَهُ لاَ . قَالَ هَلْ أَنْتَ مُعْطِيَّ سَيْفَ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَإِنِّي أَخَافُ أَنْ يَغْلِبَكَ الْقَوْمُ عَلَيْهِ وَايْمُ اللَّهِ لَئِنْ أَعْطَيْتَنِيهِ لاَ يُخْلَصُ إِلَيْهِ أَبَدًا حَتَّى يَبْلُغَ إِلَى نَفْسِي إِنَّ عَلِيَّ بْنَ أَبِي طَالِبٍ - رضى الله عنه - خَطَبَ بِنْتَ أَبِي جَهْلٍ عَلَى فَاطِمَةَ - رضى الله عنها - فَسَمِعْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم وَهُوَ يَخْطُبُ النَّاسَ فِي ذَلِكَ عَلَى مِنْبَرِهِ هَذَا وَأَنَا يَوْمَئِذٍ مُحْتَلِمٌ فَقَالَ " إِنَّ فَاطِمَةَ مِنِّي وَأَنَا أَتَخَوَّفُ أَنْ تُفْتَنَ فِي دِينِهَا " . قَالَ ثُمَّ ذَكَرَ صِهْرًا لَهُ مِنْ بَنِي عَبْدِ شَمْسٍ فَأَثْنَى عَلَيْهِ فِي مُصَاهَرَتِهِ إِيَّاهُ فَأَحْسَنَ قَالَ " حَدَّثَنِي فَصَدَقَنِي وَوَعَدَنِي فَوَفَّى لِي وَإِنِّي لَسْتُ أُحَرِّمُ حَلاَلاً وَلاَ أُحِلُّ حَرَامًا وَلَكِنْ وَاللَّهِ لاَ تَجْتَمِعُ بِنْتُ رَسُولِ اللَّهِ وَبِنْتُ عَدُوِّ اللَّهِ مَكَانًا وَاحِدًا أَبَدًا " .
Бизга Аҳмад ибн Муҳаммад ибн Ҳанбал ривоят қилди, бизга Яъқуб ибн Иброҳим ибн Саъд ривоят қилди, менга отам ривоят қилди, у Валид ибн Касирдан, менга Муҳаммад ибн Амр ибн Ҳалҳала Дувалий ривоят қилдики, Ибн Шиҳоб унга ривоят қилдики, Али ибн Ҳусайн унга ривоят қилдики, улар Ҳусайн ибн Алининг розияллаҳу анҳумо ўлдирилишидан сўнг Язид ибн Муовиянинг ҳузуридан Мадинага келганларида, уларга Мисвар ибн Махрама йўлиқиб, унга деди: «Сенга буюрадиган бирор ҳожатинг борми?» У деди: Мен унга «Йўқ» дедим. У деди: «Сен менга Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламнинг қиличини берасанми? Чунки мен қавм уни сендан тортиб олишидан қўрқаман. Валлаҳи, агар уни менга берсанг, жоним чиқмагунча, унга ҳеч ким етолмайди. Албатта, Али ибн Абу Толиб розияллаҳу анҳу Фотима розияллаҳу анҳонинг устига Абу Жаҳлнинг қизига совчилик қилган эди. Шунда мен Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламнинг мана шу минбарида бу ҳақда одамларга хутба қилаётганларини эшитдим — мен ўша кунлари балоғатга етган эдим. У деди: ‹Албатта, Фотима мендандир, мен унинг дийнида фитнага учрашидан қўрқаман.›» У деди: Сўнг Бани Абдушамсдан бир куёвини эслади ва у билан қариндошчилигида уни мақтаб, яхши гапирди. У деди: «‹У менга гапирди, рост гапирди, менга ваъда қилди, менга вафо қилди. Мен ҳалолни ҳаром қилмайман ва ҳаромни ҳалол қилмайман. Лекин валлаҳи, Расулуллаҳнинг қизи ва Аллаҳнинг душманининг қизи бир жойда ҳеч қачон жамланмайди.›»