حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ مُقَاتِلٍ، أَخْبَرَنَا عَبْدُ اللَّهِ، أَخْبَرَنِي يُونُسُ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، قَالَ أَخْبَرَنِي عُرْوَةُ بْنُ الزُّبَيْرِ، أَنَّ امْرَأَةً، سَرَقَتْ فِي عَهْدِ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فِي غَزْوَةِ الْفَتْحِ، فَفَزِعَ قَوْمُهَا إِلَى أُسَامَةَ بْنِ زَيْدٍ يَسْتَشْفِعُونَهُ، قَالَ عُرْوَةُ فَلَمَّا كَلَّمَهُ أُسَامَةُ فِيهَا تَلَوَّنَ وَجْهُ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَقَالَ " أَتُكَلِّمُنِي فِي حَدٍّ مِنْ حُدُودِ اللَّهِ ". قَالَ أُسَامَةُ اسْتَغْفِرْ لِي يَا رَسُولَ اللَّهِ. فَلَمَّا كَانَ الْعَشِيُّ قَامَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم خَطِيبًا، فَأَثْنَى عَلَى اللَّهِ بِمَا هُوَ أَهْلُهُ ثُمَّ قَالَ " أَمَّا بَعْدُ، فَإِنَّمَا أَهْلَكَ النَّاسَ قَبْلَكُمْ أَنَّهُمْ كَانُوا إِذَا سَرَقَ فِيهِمُ الشَّرِيفُ تَرَكُوهُ، وَإِذَا سَرَقَ فِيهِمِ الضَّعِيفُ أَقَامُوا عَلَيْهِ الْحَدَّ، وَالَّذِي نَفْسُ مُحَمَّدٍ بِيَدِهِ، لَوْ أَنَّ فَاطِمَةَ بِنْتَ مُحَمَّدٍ سَرَقَتْ لَقَطَعْتُ يَدَهَا ". ثُمَّ أَمَرَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم بِتِلْكَ الْمَرْأَةِ، فَقُطِعَتْ يَدُهَا، فَحَسُنَتْ تَوْبَتُهَا بَعْدَ ذَلِكَ وَتَزَوَّجَتْ. قَالَتْ عَائِشَةُ فَكَانَتْ تَأْتِي بَعْدَ ذَلِكَ فَأَرْفَعُ حَاجَتَهَا إِلَى رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم.
Муҳаммад ибн Муқотил бизга айтди, Абдуллаҳ бизга хабар берди, Юнус менга хабар берди, у Зуҳрийдан, деди: Менга Урва ибн аз-Зубайр хабар бердики, бир аёл Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам даврида, Фатҳ ғазотида ўғирлик қилди. Унинг қавми Усома ибн Зайдга шафоат сўраб югуриб бордилар. Урва айтди: Усома унинг ҳақида (Набий билан) гаплашганда, Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламнинг юзи ўзгарди ва деди: «Сен менга Аллаҳнинг ҳадларидан бир ҳад ҳақида (шафоат қилиб) гапиряпсанми?» Усома деди: «Мен учун мағфират сўра, эй Расулуллаҳ.» Кечқурун бўлганда, Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам хутба ўқиш учун турди, Аллаҳга лойиқ сано айтиб, кейин деди: «Амма баъд. Сиздан олдингиларни фақат шу ҳалок қилдики, улар ичида обрўли киши ўғирлик қилса, уни қўйиб юборардилар, агар заиф киши ўғирлик қилса, унга ҳад жазосини берардилар. Муҳаммаднинг жони қўлида бўлган Зотга қасамки, агар Муҳаммаднинг қизи Фотима ўғирлик қилса ҳам, унинг қўлини кесардим.» Кейин Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам ўша аёл ҳақида буйруқ берди, унинг қўли кесилди. Ундан кейин унинг тавбаси яхши бўлди ва у турмушга чиқди. Оиша айтди: У шундан кейин (олдимга) келарди, мен унинг ҳожатини Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламга етказардим.