أَخْبَرَنَا سُوَيْدٌ، قَالَ أَنْبَأَنَا عَبْدُ اللَّهِ، عَنْ يُونُسَ، عَنِ الزُّهْرِيِّ، قَالَ أَخْبَرَنِي عُرْوَةُ بْنُ الزُّبَيْرِ، أَنَّ امْرَأَةً، سَرَقَتْ فِي عَهْدِ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فِي غَزْوَةِ الْفَتْحِ - مُرْسَلٌ - فَفَزِعَ قَوْمُهَا إِلَى أُسَامَةَ بْنِ زَيْدٍ يَسْتَشْفِعُونَهُ - قَالَ عُرْوَةُ - فَلَمَّا كَلَّمَهُ أُسَامَةُ فِيهَا تَلَوَّنَ وَجْهُ رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَقَالَ " أَتُكَلِّمُنِي فِي حَدٍّ مِنْ حُدُودِ اللَّهِ " . قَالَ أُسَامَةُ اسْتَغْفِرْ لِي يَا رَسُولَ اللَّهِ . فَلَمَّا كَانَ الْعَشِيُّ قَامَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم خَطِيبًا فَأَثْنَى عَلَى اللَّهِ بِمَا هُوَ أَهْلُهُ ثُمَّ قَالَ " أَمَّا بَعْدُ فَإِنَّمَا هَلَكَ النَّاسُ قَبْلَكُمْ أَنَّهُمْ كَانُوا إِذَا سَرَقَ فِيهِمُ الشَّرِيفُ تَرَكُوهُ وَإِذَا سَرَقَ فِيهِمُ الضَّعِيفُ أَقَامُوا عَلَيْهِ الْحَدَّ وَالَّذِي نَفْسُ مُحَمَّدٍ بِيَدِهِ لَوْ أَنَّ فَاطِمَةَ بِنْتَ مُحَمَّدٍ سَرَقَتْ لَقَطَعْتُ يَدَهَا " . ثُمَّ أَمَرَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم بِيَدِ تِلْكَ الْمَرْأَةِ فَقُطِعَتْ فَحَسُنَتْ تَوْبَتُهَا بَعْدَ ذَلِكَ . قَالَتْ عَائِشَةُ رضى الله عنها وَكَانَتْ تَأْتِينِي بَعْدَ ذَلِكَ فَأَرْفَعُ حَاجَتَهَا إِلَى رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم .
Бизга Сувайд хабар берди, у деди: бизга Абдуллаҳ хабар берди, у Юнусдан, у Зуҳрийдан (ривоят қилди), у деди: менга Урва ибн Зубайр хабар бердики: Бир аёл Фатҳ ғазоти пайтида Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) замонида ўғирлик қилди — (бу) мурсал (ривоят). Унинг қавми Усома ибн Зайдга (югуриб) бориб, ундан шафоат сўрадилар. Урва деди: Усома унинг ҳақида (Набий билан) гаплашгач, Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)нинг юзи ўзгарди ва: «Аллаҳнинг ҳадларидан бир ҳад ҳақида менга гапиряпсанми?» дедилар. Усома: «Мен учун (Аллаҳдан) мағфират сўранг, эй Аллаҳнинг Расули,» деди. Кечқурун бўлганида, Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) хутба ўқиш учун туриб, Аллаҳга У лойиқ бўлган (ҳамд) билан сано айтдилар, сўнгра: «Аммо баъд, сиздан олдинги одамлар шунинг учун ҳалок бўлдиларки, улар орасида обрўли (киши) ўғирлик қилса, уни қўйиб юборар, кучсиз (киши) ўғирлик қилса, унга ҳад жазосини берар эдилар. Муҳаммаднинг жони қўлида бўлган Зот билан қасамки, агар Муҳаммаднинг қизи Фотима ўғирлик қилса, унинг қўлини кесган бўлардим,» дедилар. Сўнгра Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам) ўша аёлнинг қўлини (кесишга) буюрдилар ва у кесилди. Шундан кейин унинг тавбаси чиройли (самимий) бўлди. Оиша (розияллаҳу анҳо) деди: У шундан кейин олдимга келиб турар, мен унинг ҳожатини Расулуллаҳ (соллаллаҳу алайҳи васаллам)га етказардим.