حَدَّثَنَا عَبْدُ اللَّهِ بْنُ عَبْدِ الرَّحْمَنِ الدَّارِمِيُّ، أَخْبَرَنَا مُوسَى بْنُ خَالِدٍ، خَتَنُ الْفِرْيَابِيِّ عَنْ أَبِي إِسْحَاقَ الْفَزَارِيِّ، عَنْ عُبَيْدِ اللَّهِ بْنِ عُمَرَ، عَنْ نَافِعٍ، عَنِ ابْنِ عُمَرَ، قَالَ كُنْتُ أَبِيتُ فِي الْمَسْجِدِ وَلَمْ يَكُنْ لِي أَهْلٌ فَرَأَيْتُ فِي الْمَنَامِ كَأَنَّمَا انْطُلِقَ بِي إِلَى بِئْرٍ . فَذَكَرَ عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم بِمَعْنَى حَدِيثِ الزُّهْرِيِّ عَنْ سَالِمٍ عَنْ أَبِيهِ .
Бизга Абдуллаҳ ибн Абдурраҳмон ад-Дорамий ҳадис айтди, бизга Мусо ибн Холид — ал-Фирёбийнинг куёви — Абу Ишоқ ал-Фазорийдан, у Убайдуллаҳ ибн Умардан, у Нофиъдан, у Ибн Умардан ривоят қилиб хабар бериб айтди: Мен масжидда тунардим, менинг аҳлим (оилам) йўқ эди. Тушимда гўё мени бир қудуққа олиб боргандек кўрдим. Сўнг Набий соллаллаҳу алайҳи васалламдан аз-Зуҳрийнинг Солимдан, у отасидан (ривоят қилган) ҳадиси маъносида зикр қилди.