حَدَّثَنَا أَبُو الْوَلِيدِ، حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، عَنْ هِشَامِ بْنِ زَيْدٍ، عَنْ أَنَسٍ، قَالَ دَخَلْتُ عَلَى النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم بِأَخٍ لِي يُحَنِّكُهُ، وَهْوَ فِي مِرْبَدٍ لَهُ، فَرَأَيْتُهُ يَسِمُ شَاةً ـ حَسِبْتُهُ قَالَ ـ فِي آذَانِهَا.
Абул Валид, Шуъбадан, у Ҳишом ибн Зайддан, у Анасдан ривоят қилади: У: Мен Набий соллаллаҳу алайҳи васалламнинг олдига укамни — уни таҳник қилишлари учун олиб кирдим, у киши ўз қўтонида (мирбад) эдилар. Мен у кишини қўйга (тамға) босаётганларини кўрдим — ўйлайманки, у: Қулоқларига, деди.