حَدَّثَنَا ابْنُ أَبِي عُمَرَ، حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، عَنْ مُسْلِمِ بْنِ أَبِي مَرْيَمَ، عَنْ أَبِي صَالِحٍ، سَمِعَ أَبَا هُرَيْرَةَ، رَفَعَهُ مَرَّةً قَالَ " تُعْرَضُ الأَعْمَالُ فِي كُلِّ يَوْمِ خَمِيسٍ وَاثْنَيْنِ فَيَغْفِرُ اللَّهُ عَزَّ وَجَلَّ فِي ذَلِكَ الْيَوْمِ لِكُلِّ امْرِئٍ لاَ يُشْرِكُ بِاللَّهِ شَيْئًا إِلاَّ امْرَأً كَانَتْ بَيْنَهُ وَبَيْنَ أَخِيهِ شَحْنَاءُ فَيُقَالُ ارْكُوا هَذَيْنِ حَتَّى يَصْطَلِحَا ارْكُوا هَذَيْنِ حَتَّى يَصْطَلِحَا " .
Ибн Абу Умар бизга ҳадис айтди, Суфён бизга Муслим ибн Абу Марямдан, у Абу Солиҳдан ҳадис айтди, у Абу Ҳурайрадан эшитди, уни бир марта марфуъ (Набийга нисбатан) қилиб айтди: «Амаллар ҳар пайшанба ва душанба куни (Аллаҳга) кўндаланг қилинади, ва Аллаҳ азза ва жалла ўша кунда Аллаҳга ҳеч нарсани шерик қилмаган ҳар бир кишини мағфират қилади, фақат ўзи билан биродари ўртасида адоват бўлган кишидан ташқари. Шунда: ‹Бу икковини ярашгунча қолдиринглар, бу икковини ярашгунча қолдиринглар›, дейилади», дедилар.