حَدَّثَنَاهُ أَبُو بَكْرِ بْنُ أَبِي شَيْبَةَ، وَأَبُو كُرَيْبٍ قَالاَ حَدَّثَنَا أَبُو مُعَاوِيَةَ، ح وَحَدَّثَنَاهُ عَلِيُّ بْنُ حُجْرٍ السَّعْدِيُّ، وَإِسْحَاقُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، وَعَلِيُّ بْنُ خَشْرَمٍ، جَمِيعًا عَنْ عِيسَى بْنِ يُونُسَ، كِلاَهُمَا عَنِ الأَعْمَشِ، بِهَذَا الإِسْنَادِ . نَحْوَ حَدِيثِ جَرِيرٍ وَقَالَ فِي حَدِيثِ عِيسَى فَخَلَوَا بِهِ فَسَبَّهُمَا وَلَعَنَهُمَا وَأَخْرَجَهُمَا .
Буни бизга Абу Бакр ибн Абу Шайба ва Абу Курайб ривоят қилиб айтдилар: Бизга Абу Муовия ривоят қилди; (ҳ) яна буни бизга Али ибн Ҳужр ас-Саъдий, Ишоқ ибн Иброҳим ва Али ибн Хашрам — барчалари Исо ибн Юнусдан — ривоят қилдилар — иккаласи Аъмашдан, шу иснод билан, Жарирнинг ҳадисига ўхшашини (ривоят қилдилар). Исо ҳадисида шуни айтди: «У улар билан хилватда қолди, сўнг уларни сўкди ва лаънатлади ва уларни (ҳузуридан) чиқариб юборди».