Расулуллаҳ лаънатлагани учун раҳмат бўлиши

Yaxshilik, qarindoshlik rishtasi · 17 ҳадис

باب مَنْ لَعَنَهُ النَّبِيُّ صلى الله عليه وسلم أَوْ سَبَّهُ أَوْ دَعَا عَلَيْهِ

حَدَّثَنَا أَبُو بَكْرِ بْنُ أَبِي شَيْبَةَ، وَأَبُو كُرَيْبٍ قَالاَ حَدَّثَنَا أَبُو مُعَاوِيَةَ، ح وَحَدَّثَنَا إِسْحَاقُ، بْنُ إِبْرَاهِيمَ أَخْبَرَنَا عِيسَى بْنُ يُونُسَ، كِلاَهُمَا عَنِ الأَعْمَشِ، بِهَذَا الإِسْنَادِ مِثْلَ مَعْنَاهُ ‏.‏

Бизга Абу Бакр ибн Абу Шайба ва Абу Курайб ривоят қилди, иккови: бизга Абу Муовия ривоят қилди, (ҳ) яна бизга Ишоқ ибн Иброҳим ривоят қилди, бизга Ийсо ибн Юнус хабар берди, иккови ҳам Аъмашдан шу иснод билан шу маънода ривоят қилди.

6614-ҳадисXalqaro 2600

حَدَّثَنَا زُهَيْرُ بْنُ حَرْبٍ، حَدَّثَنَا جَرِيرٌ، عَنِ الأَعْمَشِ، عَنْ أَبِي الضُّحَى، عَنْ مَسْرُوقٍ، عَنْ عَائِشَةَ، قَالَتْ دَخَلَ عَلَى رَسُولِ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم رَجُلاَنِ فَكَلَّمَاهُ بِشَىْءٍ لاَ أَدْرِي مَا هُوَ فَأَغْضَبَاهُ فَلَعَنَهُمَا وَسَبَّهُمَا فَلَمَّا خَرَجَا قُلْتُ يَا رَسُولَ اللَّهِ مَنْ أَصَابَ مِنَ الْخَيْرِ شَيْئًا مَا أَصَابَهُ هَذَانِ قَالَ ‏"‏ وَمَا ذَاكِ ‏"‏ ‏.‏ قَالَتْ قُلْتُ لَعَنْتَهُمَا وَسَبَبْتَهُمَا قَالَ ‏"‏ أَوَمَا عَلِمْتِ مَا شَارَطْتُ عَلَيْهِ رَبِّي قُلْتُ اللَّهُمَّ إِنَّمَا أَنَا بَشَرٌ فَأَىُّ الْمُسْلِمِينَ لَعَنْتُهُ أَوْ سَبَبْتُهُ فَاجْعَلْهُ لَهُ زَكَاةً وَأَجْرًا ‏"‏ ‏.‏

Бизга Зуҳайр ибн Ҳарб ривоят қилди: Бизга Жарир Аъмашдан, у Абуз-Зуҳадан, у Масруқдан, у Оишадан ривоят қилди. У айтди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламнинг ҳузурларига икки киши кириб, мен билмайдиган бирор нарса ҳақида улар билан гаплашишди, шунда улар у зотни ғазаблантиришди. У эса уларни лаънатлади ва сўкди. Улар чиқиб кетишгач, мен: «Ё Расулуллаҳ, бу икковга етмагандек яхшиликдан кимга бирор нарса етади?» дедим. У: «Бу нима (деган гап)?» дедилар. Оиша айтди: Мен: «Сиз уларни лаънатладингиз ва сўкдингиз» дедим. У: «Роббим билан ўзаро нимани шарт қилганимни билмайсанми? Мен: ‹Аллаҳим, мен фақат бир башарман. Мусулмонлардан қайси бирини лаънатласам ёки сўксам, буни унга поклик ва ажр қилиб қўйгин› дедим» дедилар.

6615-ҳадисXalqaro 2600

حَدَّثَنَاهُ أَبُو بَكْرِ بْنُ أَبِي شَيْبَةَ، وَأَبُو كُرَيْبٍ قَالاَ حَدَّثَنَا أَبُو مُعَاوِيَةَ، ح وَحَدَّثَنَاهُ عَلِيُّ بْنُ حُجْرٍ السَّعْدِيُّ، وَإِسْحَاقُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، وَعَلِيُّ بْنُ خَشْرَمٍ، جَمِيعًا عَنْ عِيسَى بْنِ يُونُسَ، كِلاَهُمَا عَنِ الأَعْمَشِ، بِهَذَا الإِسْنَادِ ‏.‏ نَحْوَ حَدِيثِ جَرِيرٍ وَقَالَ فِي حَدِيثِ عِيسَى فَخَلَوَا بِهِ فَسَبَّهُمَا وَلَعَنَهُمَا وَأَخْرَجَهُمَا ‏.‏

Буни бизга Абу Бакр ибн Абу Шайба ва Абу Курайб ривоят қилиб айтдилар: Бизга Абу Муовия ривоят қилди; (ҳ) яна буни бизга Али ибн Ҳужр ас-Саъдий, Ишоқ ибн Иброҳим ва Али ибн Хашрам — барчалари Исо ибн Юнусдан — ривоят қилдилар — иккаласи Аъмашдан, шу иснод билан, Жарирнинг ҳадисига ўхшашини (ривоят қилдилар). Исо ҳадисида шуни айтди: «У улар билан хилватда қолди, сўнг уларни сўкди ва лаънатлади ва уларни (ҳузуридан) чиқариб юборди».

6616-ҳадисXalqaro 2601

حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ نُمَيْرٍ، حَدَّثَنَا أَبِي، حَدَّثَنَا الأَعْمَشُ، عَنْ أَبِي صَالِحٍ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، قَالَ قَالَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم ‏ "‏ اللَّهُمَّ إِنَّمَا أَنَا بَشَرٌ فَأَيُّمَا رَجُلٍ مِنَ الْمُسْلِمِينَ سَبَبْتُهُ أَوْ لَعَنْتُهُ أَوْ جَلَدْتُهُ فَاجْعَلْهَا لَهُ زَكَاةً وَرَحْمَةً ‏"‏ ‏.‏

Бизга Муҳаммад ибн Абдуллаҳ ибн Нумайр ривоят қилди: Бизга отам ривоят қилди: Бизга Аъмаш Абу Солиҳдан, у Абу Ҳурайрадан ривоят қилди. У айтди: Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам: «Аллаҳим, мен фақат бир башарман. Мусулмонлардан қайси бир кишини сўксам ёки лаънатласам ёки калтакласам, буни унга поклик ва раҳмат қилиб қўйгин» дедилар.

6617-ҳадисXalqaro 2602

وَحَدَّثَنَا ابْنُ نُمَيْرٍ، حَدَّثَنَا أَبِي، حَدَّثَنَا الأَعْمَشُ، عَنْ أَبِي سُفْيَانَ، عَنْ جَابِرٍ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم مِثْلَهُ إِلاَّ أَنَّ فِيهِ ‏ "‏ زَكَاةً وَأَجْرًا ‏"‏ ‏.‏

Яна бизга Ибн Нумайр ривоят қилди: Бизга отам ривоят қилди: Бизга Аъмаш Абу Суфёндан, у Жобирдан, у Набий соллаллаҳу алайҳи васалламдан шунинг ўхшашини ривоят қилди, фақат унда: «поклик ва ажр» (дейилган).

6618-ҳадисXalqaro 2602

حَدَّثَنَا أَبُو بَكْرِ بْنُ أَبِي شَيْبَةَ، وَأَبُو كُرَيْبٍ قَالاَ حَدَّثَنَا أَبُو مُعَاوِيَةَ، ح وَحَدَّثَنَا إِسْحَاقُ، بْنُ إِبْرَاهِيمَ أَخْبَرَنَا عِيسَى بْنُ يُونُسَ، كِلاَهُمَا عَنِ الأَعْمَشِ، بِإِسْنَادِ عَبْدِ اللَّهِ بْنِ نُمَيْرٍ ‏.‏ مِثْلَ حَدِيثِهِ غَيْرَ أَنَّ فِي، حَدِيثِ عِيسَى جَعَلَ ‏"‏ وَأَجْرًا ‏"‏ ‏.‏ فِي حَدِيثِ أَبِي هُرَيْرَةَ وَجَعَلَ ‏"‏ وَرَحْمَةً ‏"‏ ‏.‏ فِي حَدِيثِ جَابِرٍ ‏.‏

Бизга Абу Бакр ибн Абу Шайба ва Абу Курайб ривоят қилиб айтдилар: Бизга Абу Муовия ривоят қилди; (ҳ) яна бизга Ишоқ ибн Иброҳим ривоят қилди: Бизга Исо ибн Юнус хабар берди — иккаласи Аъмашдан, Абдуллаҳ ибн Нумайрнинг исноди билан — унинг ҳадисига ўхшашини, фақат Исо ҳадисида Абу Ҳурайранинг ҳадисида «ва ажр» деб қилди ва Жобирнинг ҳадисида «ва раҳмат» деб қилди.

6619-ҳадисXalqaro 2601

حَدَّثَنَا قُتَيْبَةُ بْنُ سَعِيدٍ، حَدَّثَنَا الْمُغِيرَةُ، - يَعْنِي ابْنَ عَبْدِ الرَّحْمَنِ الْحِزَامِيَّ - عَنْ أَبِي الزِّنَادِ، عَنِ الأَعْرَجِ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم قَالَ ‏ "‏ اللَّهُمَّ إِنِّي أَتَّخِذُ عِنْدَكَ عَهْدًا لَنْ تُخْلِفَنِيهِ فَإِنَّمَا أَنَا بَشَرٌ فَأَىُّ الْمُؤْمِنِينَ آذَيْتُهُ شَتَمْتُهُ لَعَنْتُهُ جَلَدْتُهُ فَاجْعَلْهَا لَهُ صَلاَةً وَزَكَاةً وَقُرْبَةً تُقَرِّبُهُ بِهَا إِلَيْكَ يَوْمَ الْقِيَامَةِ ‏"‏ ‏.‏

Бизга Қутайба ибн Саъийд ривоят қилди: Бизга ал-Муғийра — яъни ибн Абдурраҳмон ал-Ҳизомий — Абуз-Зиноддан, у ал-Аъраждан, у Абу Ҳурайрадан ривоят қилди. Набий соллаллаҳу алайҳи васаллам: «Аллаҳим, мен ҳузурингда бир аҳд оламанки, сен менга уни ҳеч бузмайсан: мен фақат бир башарман. Мўминлардан қайси бирини озорласам, сўксам, лаънатласам, калтакласам, буни унга қиёмат кунида сен томон яқинлаштирадиган намоз, поклик ва яқинлик қилиб қўйгин» дедилар.

6620-ҳадисXalqaro 2601

حَدَّثَنَاهُ ابْنُ أَبِي عُمَرَ، حَدَّثَنَا سُفْيَانُ، حَدَّثَنَا أَبُو الزِّنَادِ، بِهَذَا الإِسْنَادِ نَحْوَهُ إِلاَّ أَنَّهُ قَالَ ‏"‏ أَوْ جَلَدُّهُ ‏"‏ ‏.‏ قَالَ أَبُو الزِّنَادِ وَهِيَ لُغَةُ أَبِي هُرَيْرَةَ وَإِنَّمَا هِيَ ‏"‏ جَلَدْتُهُ ‏"‏ ‏.‏

Буни бизга Ибн Абу Умар ривоят қилди: Бизга Суфён ривоят қилди: Бизга Абуз-Зинод шу иснод билан шунинг ўхшашини ривоят қилди, фақат у: «ёки уни калтакладим» деди. Абуз-Зинод айтди: Бу Абу Ҳурайранинг (сўзлаш) лаҳжасидир, аслида эса у: «калтакладим» (жаладтуҳу) демоқчи.

6621-ҳадисXalqaro 2601

حَدَّثَنِي سُلَيْمَانُ بْنُ مَعْبَدٍ، حَدَّثَنَا سُلَيْمَانُ بْنُ حَرْبٍ، حَدَّثَنَا حَمَّادُ بْنُ زَيْدٍ، عَنْ أَيُّوبَ، عَنْ عَبْدِ الرَّحْمَنِ الأَعْرَجِ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم بِنَحْوِهِ ‏.‏

Менга Сулаймон ибн Маъбад ривоят қилди: Бизга Сулаймон ибн Ҳарб ривоят қилди: Бизга Ҳаммод ибн Зайд Айюбдан, у Абдурраҳмон ал-Аъраждан, у Абу Ҳурайрадан, у Набий соллаллаҳу алайҳи васалламдан шунинг ўхшашини ривоят қилди.

6622-ҳадисXalqaro 2601

حَدَّثَنَا قُتَيْبَةُ بْنُ سَعِيدٍ، حَدَّثَنَا لَيْثٌ، عَنْ سَعِيدِ بْنِ أَبِي سَعِيدٍ، عَنْ سَالِمٍ، مَوْلَى النَّصْرِيِّينَ قَالَ سَمِعْتُ أَبَا هُرَيْرَةَ، يَقُولُ سَمِعْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَقُولُ ‏ "‏ اللَّهُمَّ إِنَّمَا مُحَمَّدٌ بَشَرٌ يَغْضَبُ كَمَا يَغْضَبُ الْبَشَرُ وَإِنِّي قَدِ اتَّخَذْتُ عِنْدَكَ عَهْدًا لَنْ تُخْلِفَنِيهِ فَأَيُّمَا مُؤْمِنٍ آذَيْتُهُ أَوْ سَبَبْتُهُ أَوْ جَلَدْتُهُ فَاجْعَلْهَا لَهُ كَفَّارَةً وَقُرْبَةً تُقَرِّبُهُ بِهَا إِلَيْكَ يَوْمَ الْقِيَامَةِ ‏"‏ ‏.‏

Бизга Қутайба ибн Саъийд ривоят қилди: Бизга Лайс Саъийд ибн Абу Саъийддан, у Солимдан — Насрийларнинг озод қилинган қулидан — ривоят қилди. У айтди: Мен Абу Ҳурайранинг шундай деганини эшитдим: Мен Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламнинг шундай деётганларини эшитдим: «Аллаҳим, Муҳаммад фақат бир башарки, башар ғазаблангандек ғазабланади. Мен ҳузурингда бир аҳд олганманки, сен менга уни ҳеч бузмайсан: қайси бир мўминни озорласам ёки сўксам ёки калтакласам, буни унга қиёмат кунида сен томон яқинлаштирадиган каффорат ва яқинлик қилиб қўйгин» дедилар.

6623-ҳадисXalqaro 2601

حَدَّثَنِي حَرْمَلَةُ بْنُ يَحْيَى، أَخْبَرَنَا ابْنُ وَهْبٍ، أَخْبَرَنِي يُونُسُ، عَنِ ابْنِ شِهَابٍ، أَخْبَرَنِي سَعِيدُ بْنُ الْمُسَيَّبِ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، أَنَّهُ سَمِعَ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَقُولُ ‏ "‏ اللَّهُمَّ فَأَيُّمَا عَبْدٍ مُؤْمِنٍ سَبَبْتُهُ فَاجْعَلْ ذَلِكَ لَهُ قُرْبَةً إِلَيْكَ يَوْمَ الْقِيَامَةِ ‏"‏ ‏.‏

Менга Ҳармала ибн Яҳё ривоят қилди: Бизга Ибн Ваҳб хабар берди: Менга Юнус Ибн Шиҳобдан хабар берди: Менга Саъийд ибн ал-Мусайяб Абу Ҳурайрадан хабар берди: У Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламнинг шундай деётганларини эшитди: «Аллаҳим, қайси бир мўмин бандани сўккан бўлсам, буни унга қиёмат кунида сен томон яқинлик қилиб қўйгин» дедилар.

6624-ҳадисXalqaro 2601

حَدَّثَنِي زُهَيْرُ بْنُ حَرْبٍ، وَعَبْدُ بْنُ حُمَيْدٍ، قَالَ زُهَيْرٌ حَدَّثَنَا يَعْقُوبُ بْنُ إِبْرَاهِيمَ، حَدَّثَنَا ابْنُ أَخِي ابْنِ شِهَابٍ، عَنْ عَمِّهِ، حَدَّثَنِي سَعِيدُ بْنُ الْمُسَيَّبِ، عَنْ أَبِي هُرَيْرَةَ، أَنَّهُ قَالَ سَمِعْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَقُولُ ‏ "‏ اللَّهُمَّ إِنِّي اتَّخَذْتُ عِنْدَكَ عَهْدًا لَنْ تُخْلِفَنِيهِ فَأَيُّمَا مُؤْمِنٍ سَبَبْتُهُ أَوْ جَلَدْتُهُ فَاجْعَلْ ذَلِكَ كَفَّارَةً لَهُ يَوْمَ الْقِيَامَةِ ‏"‏ ‏.‏

Менга Зуҳайр ибн Ҳарб ва Абд ибн Ҳумайд ривоят қилдилар: Зуҳайр: «Бизга Яъқуб ибн Иброҳим ривоят қилди» деди: Бизга Ибн Шиҳобнинг жияни амакисидан ривоят қилди: Менга Саъийд ибн ал-Мусайяб Абу Ҳурайрадан ривоят қилди: У шундай деди: Мен Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламнинг шундай деётганларини эшитдим: «Аллаҳим, мен ҳузурингда бир аҳд олганманки, сен менга уни ҳеч бузмайсан: қайси бир мўминни сўксам ёки калтакласам, буни унга қиёмат кунида каффорат қилиб қўйгин» дедилар.

6625-ҳадисXalqaro 2602

حَدَّثَنِي هَارُونُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ، وَحَجَّاجُ بْنُ الشَّاعِرِ، قَالاَ حَدَّثَنَا حَجَّاجُ بْنُ مُحَمَّدٍ، قَالَ قَالَ ابْنُ جُرَيْجٍ أَخْبَرَنِي أَبُو الزُّبَيْرِ، أَنَّهُ سَمِعَ جَابِرَ بْنَ عَبْدِ اللَّهِ، يَقُولُ سَمِعْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَقُولُ ‏ "‏ إِنَّمَا أَنَا بَشَرٌ وَإِنِّي اشْتَرَطْتُ عَلَى رَبِّي عَزَّ وَجَلَّ أَىُّ عَبْدٍ مِنَ الْمُسْلِمِينَ سَبَبْتُهُ أَوْ شَتَمْتُهُ أَنْ يَكُونَ ذَلِكَ لَهُ زَكَاةً وَأَجْرًا ‏"‏ ‏.‏ حَدَّثَنِيهِ ابْنُ أَبِي خَلَفٍ، حَدَّثَنَا رَوْحٌ، ح وَحَدَّثَنَاهُ عَبْدُ بْنُ حُمَيْدٍ، حَدَّثَنَا أَبُو عَاصِمٍ، جَمِيعًا عَنِ ابْنِ جُرَيْجٍ، بِهَذَا الإِسْنَادِ مِثْلَهُ ‏.‏

Менга Ҳорун ибн Абдуллаҳ ва Ҳажжож ибн аш-Шоир ривоят қилиб айтдилар: Бизга Ҳажжож ибн Муҳаммад ривоят қилди. У айтди: Ибн Журайж айтди: Менга Абуз-Зубайр хабар бердики, у Жобир ибн Абдуллаҳнинг шундай деганини эшитди: Мен Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламнинг шундай деётганларини эшитдим: «Мен фақат бир башарман ва Роббим азза ва жалла билан шарт қилганманки: мусулмонлардан қайси бир бандани сўксам ёки ҳақоратласам, бу унга поклик ва ажр бўлсин». Буни менга Ибн Абу Халаф ривоят қилди: Бизга Равҳ ривоят қилди; (ҳ) яна буни бизга Абд ибн Ҳумайд ривоят қилди: Бизга Абу Осим ривоят қилди — иккаласи Ибн Журайждан, шу иснод билан шунинг ўхшашини (ривоят қилдилар).

6626-ҳадисXalqaro 2602

حَدَّثَنِي هَارُونُ بْنُ عَبْدِ اللَّهِ، وَحَجَّاجُ بْنُ الشَّاعِرِ، قَالاَ حَدَّثَنَا حَجَّاجُ بْنُ مُحَمَّدٍ، قَالَ قَالَ ابْنُ جُرَيْجٍ أَخْبَرَنِي أَبُو الزُّبَيْرِ، أَنَّهُ سَمِعَ جَابِرَ بْنَ عَبْدِ اللَّهِ، يَقُولُ سَمِعْتُ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم يَقُولُ ‏ "‏ إِنَّمَا أَنَا بَشَرٌ وَإِنِّي اشْتَرَطْتُ عَلَى رَبِّي عَزَّ وَجَلَّ أَىُّ عَبْدٍ مِنَ الْمُسْلِمِينَ سَبَبْتُهُ أَوْ شَتَمْتُهُ أَنْ يَكُونَ ذَلِكَ لَهُ زَكَاةً وَأَجْرًا ‏"‏ ‏.‏ حَدَّثَنِيهِ ابْنُ أَبِي خَلَفٍ، حَدَّثَنَا رَوْحٌ، ح وَحَدَّثَنَاهُ عَبْدُ بْنُ حُمَيْدٍ، حَدَّثَنَا أَبُو عَاصِمٍ، جَمِيعًا عَنِ ابْنِ جُرَيْجٍ، بِهَذَا الإِسْنَادِ مِثْلَهُ ‏.‏

Менга Ҳорун ибн Абдуллаҳ ва Ҳажжож ибн аш-Шоир ривоят қилиб айтдилар: Бизга Ҳажжож ибн Муҳаммад ривоят қилди. У айтди: Ибн Журайж айтди: Менга Абуз-Зубайр хабар бердики, у Жобир ибн Абдуллаҳнинг шундай деганини эшитди: Мен Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламнинг шундай деётганларини эшитдим: «Мен фақат бир башарман ва Роббим азза ва жалла билан шарт қилганманки: мусулмонлардан қайси бир бандани сўксам ёки ҳақоратласам, бу унга поклик ва ажр бўлсин». Буни менга Ибн Абу Халаф ривоят қилди: Бизга Равҳ ривоят қилди; (ҳ) яна буни бизга Абд ибн Ҳумайд ривоят қилди: Бизга Абу Осим ривоят қилди — иккаласи Ибн Журайждан, шу иснод билан шунинг ўхшашини (ривоят қилдилар).

6627-ҳадисXalqaro 2603

حَدَّثَنِي زُهَيْرُ بْنُ حَرْبٍ، وَأَبُو مَعْنٍ الرَّقَاشِيُّ - وَاللَّفْظُ لِزُهَيْرٍ - قَالاَ حَدَّثَنَا عُمَرُ، بْنُ يُونُسَ حَدَّثَنَا عِكْرِمَةُ بْنُ عَمَّارٍ، حَدَّثَنَا إِسْحَاقُ بْنُ أَبِي طَلْحَةَ، حَدَّثَنِي أَنَسُ بْنُ مَالِكٍ، قَالَ كَانَتْ عِنْدَ أُمِّ سُلَيْمٍ يَتِيمَةٌ وَهِيَ أُمُّ أَنَسٍ فَرَأَى رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم الْيَتِيمَةَ فَقَالَ ‏"‏ آنْتِ هِيَهْ لَقَدْ كَبِرْتِ لاَ كَبِرَ سِنُّكِ ‏"‏ ‏.‏ فَرَجَعَتِ الْيَتِيمَةُ إِلَى أُمِّ سُلَيْمٍ تَبْكِي فَقَالَتْ أُمُّ سُلَيْمٍ مَا لَكِ يَا بُنَيَّةُ قَالَتِ الْجَارِيَةُ دَعَا عَلَىَّ نَبِيُّ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم أَنْ لاَ يَكْبَرَ سِنِّي فَالآنَ لاَ يَكْبَرُ سِنِّي أَبَدًا - أَوْ قَالَتْ قَرْنِي - فَخَرَجَتْ أُمُّ سُلَيْمٍ مُسْتَعْجِلَةً تَلُوثُ خِمَارَهَا حَتَّى لَقِيَتْ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَقَالَ لَهَا رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم ‏"‏ مَا لَكِ يَا أُمَّ سُلَيْمٍ ‏"‏ ‏.‏ فَقَالَتْ يَا نَبِيَّ اللَّهِ أَدَعَوْتَ عَلَى يَتِيمَتِي قَالَ ‏"‏ وَمَا ذَاكِ يَا أُمَّ سُلَيْمٍ ‏"‏ ‏.‏ قَالَتْ زَعَمَتْ أَنَّكَ دَعَوْتَ أَنْ لاَ يَكْبَرَ سِنُّهَا وَلاَ يَكْبَرَ قَرْنُهَا - قَالَ - فَضَحِكَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم ثُمَّ قَالَ ‏"‏ يَا أُمَّ سُلَيْمٍ أَمَا تَعْلَمِينَ أَنَّ شَرْطِي عَلَى رَبِّي أَنِّي اشْتَرَطْتُ عَلَى رَبِّي فَقُلْتُ إِنَّمَا أَنَا بَشَرٌ أَرْضَى كَمَا يَرْضَى الْبَشَرُ وَأَغْضَبُ كَمَا يَغْضَبُ الْبَشَرُ فَأَيُّمَا أَحَدٍ دَعَوْتُ عَلَيْهِ مِنْ أُمَّتِي بِدَعْوَةٍ لَيْسَ لَهَا بِأَهْلٍ أَنْ تَجْعَلَهَا لَهُ طَهُورًا وَزَكَاةً وَقُرْبَةً يُقَرِّبُهُ بِهَا مِنْهُ يَوْمَ الْقِيَامَةِ ‏"‏ ‏.‏ وَقَالَ أَبُو مَعْنٍ يُتَيِّمَةٌ ‏.‏ بِالتَّصْغِيرِ فِي الْمَوَاضِعِ الثَّلاَثَةِ مِنَ الْحَدِيثِ ‏.‏

Менга Зуҳайр ибн Ҳарб ва Абу Маън ар-Рақоший — матн Зуҳайрники — ривоят қилиб айтдилар: Бизга Умар ибн Юнус ривоят қилди: Бизга Икрима ибн Аммор ривоят қилди: Бизга Ишоқ ибн Абу Талҳа ривоят қилди: Менга Анас ибн Молик ривоят қилди. У айтди: Умму Сулаймнинг ҳузурида бир етим қиз бор эди, у Анаснинг онаси (уй бекаси) эди. Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам у етим қизни кўриб: «Бу сенмисан? Сен улғайдингку, ёшинг улғаймасин!» дедилар. Шунда етим қиз Умму Сулаймнинг олдига йиғлаб қайтди. Умму Сулайм: «Сенга нима бўлди, эй қизгинам?» деди. Қиз: «Аллаҳнинг Набийси соллаллаҳу алайҳи васаллам менга ёшим улғаймаслиги ҳақида (қарши) дуо қилдилар, энди ёшим ҳеч қачон улғаймайди — ёки: умрим» деди. Шунда Умму Сулайм шошилиб, рўмолини ўраб чиқди, то Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васалламга учрагунича. Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам унга: «Сенга нима бўлди, эй Умму Сулайм?» дедилар. У: «Ё Аллаҳнинг Набийси, етимимга (қарши) дуо қилдингизми?» деди. У: «Бу нима (деган гап), эй Умму Сулайм?» дедилар. У: «У сизни унинг ёши улғаймаслиги ва умри улғаймаслиги ҳақида дуо қилдингиз деб ўйлади» деди. (Анас) айтди: Шунда Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам кулиб, сўнгра: «Эй Умму Сулайм, Роббимга қўйган шартимни билмайсанми? Мен Роббимга шарт қилиб айтдим: ‹Мен фақат бир башарман, башар рози бўлгандек розиман ва башар ғазаблангандек ғазабланаман. Умматимдан бирор кимсага лойиқ бўлмаган дуо (қарғиш) қилсам, уни унга поклик, тозалик ва қиёмат кунида сен томон яқинлаштирадиган яқинлик қилиб қўйгин›» дедилар. Абу Маън ҳадиснинг уч жойида «ютаййима» (кичрайтирма шаклда) деди.

6628-ҳадисXalqaro 2604

حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ الْمُثَنَّى الْعَنَزِيُّ، ح وَحَدَّثَنَا ابْنُ بَشَّارٍ، - وَاللَّفْظُ لاِبْنِ الْمُثَنَّى - قَالاَ حَدَّثَنَا أُمَيَّةُ بْنُ خَالِدٍ، حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، عَنْ أَبِي حَمْزَةَ الْقَصَّابِ، عَنِ ابْنِ عَبَّاسٍ، قَالَ كُنْتُ أَلْعَبُ مَعَ الصِّبْيَانِ فَجَاءَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَتَوَارَيْتُ خَلْفَ بَابٍ - قَالَ - فَجَاءَ فَحَطَأَنِي حَطْأَةً وَقَالَ ‏"‏ اذْهَبْ وَادْعُ لِي مُعَاوِيَةَ ‏"‏ ‏.‏ قَالَ فَجِئْتُ فَقُلْتُ هُوَ يَأْكُلُ - قَالَ - ثُمَّ قَالَ لِيَ ‏"‏ اذْهَبْ وَادْعُ لِي مُعَاوِيَةَ ‏"‏ ‏.‏ قَالَ فَجِئْتُ فَقُلْتُ هُوَ يَأْكُلُ فَقَالَ ‏"‏ لاَ أَشْبَعَ اللَّهُ بَطْنَهُ ‏"‏ ‏.‏ قَالَ ابْنُ الْمُثَنَّى قُلْتُ لأُمَيَّةَ مَا حَطَأَنِي قَالَ قَفَدَنِي قَفْدَةً ‏.‏

Бизга Муҳаммад ибн Мусанно ал-Аназий ривоят қилди, (ҳ) яна бизга Ибн Башшор ривоят қилди — матн Ибн Мусаннога тегишли — иккови: бизга Умайя ибн Холид ривоят қилди, бизга Шуъба Абу Ҳамза ал-Қассобдан, у Ибн Аббосдан ривоят қилди. У деди: «Мен болалар билан ўйнаётган эдим, шу пайт Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам келди, мен эшик орқасига яшириниб олдим. Сўнг у келиб мени бир туртди ва: ‹Бор, менга Муовияни чақир›, деди. Мен келиб: ‹У овқат еяпти›, дедим. Кейин у менга яна: ‹Бор, менга Муовияни чақир›, деди. Мен келиб: ‹У овқат еяпти›, дедим. Шунда у: ‹Аллаҳ унинг қорнини тўйдирмасин›, деди.» Ибн Мусанно деди: Мен Умайяга: «Ҳатоаний» нима дегани, дедим. У: «Мени бир урди», деди.

6629-ҳадисXalqaro 2604

حَدَّثَنِي إِسْحَاقُ بْنُ مَنْصُورٍ، أَخْبَرَنَا النَّضْرُ بْنُ شُمَيْلٍ، حَدَّثَنَا شُعْبَةُ، أَخْبَرَنَا أَبُو حَمْزَةَ سَمِعْتُ ابْنَ عَبَّاسٍ، يَقُولُ كُنْتُ أَلْعَبُ مَعَ الصِّبْيَانِ فَجَاءَ رَسُولُ اللَّهِ صلى الله عليه وسلم فَاخْتَبَأْتُ مِنْهُ ‏.‏ فَذَكَرَ بِمِثْلِهِ ‏.‏

Менга Ишоқ ибн Мансур ривоят қилди, бизга Назр ибн Шумайл хабар берди, бизга Шуъба ривоят қилди, бизга Абу Ҳамза хабар берди: Мен Ибн Аббосдан эшитдим, у: «Мен болалар билан ўйнаётган эдим, шу пайт Расулуллаҳ соллаллаҳу алайҳи васаллам келди, мен ундан яшириниб олдим», деди. Сўнг у шунга ўхшашини зикр қилди.